KRST KOJI SAM SAVESNO PONEO NISAM DO KRAJA ISPUŠTAO! Poslednje reči đenerala Draže nakon smrtne presude: KO SE SILOM SLUŽI, OD SILE I STRADA!

Dragoljub Draža Mihailović rođen je 1893. godine u Ivanjici. Članovi jugoslovenske kraljevske vlade su ga u Londona postavili za ministra vojske i dodelili mu čin đenerala.

Informer

Mihailovića, poznatog i kao đeneral Draža, jugoslovenski sud osuđuje na smrt zbog izdaje i saradnje sa nacističkom Nemačkom 1946. godine.

Komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihajlović, ubijen je nedugo po završetku suđenja, na kojem mu je bila izrečena smrtna kazna streljanjem. Međutim, mesto na kojem je pogubljen, vreme kada se to dogodilo, ko je sve bio prisutan i učestvovao u tom činu, da li je i na kojem mestu pokopano njegovo telo i danas je samo puko nagađanje.

Mnoge teorije, koje su zasnovane na gotovo nepostojećoj arhivskoj građi, na pretpostavkama i svedočenjima iz maglovitih spoznaja, nisu dale dovoljno čvrste naznake na osnovu kojih mogu da se otkriju pojedinosti o samom činu izvršenja kazne. Mnogo puta su pokušali da pronađu mesto na kojem se nalaze Dražini ostaci, ali bezuspešno.

Informer

Dražin govor nakon smrtne presude

Ono što je poznato, a što se nalazi u knjizi "Sudija smrti - istina o suđenju Draži Mihailoviću i njegovoj likvidaciji", Miroslava Todorovića, jeste govor Draže Mihajlovića nakon smrtne presude.

Mi vam prenosimo deo govora:

"Sve do svog hapšenja verovao sam da ću ponovo okupiti oko sebe jaku vojsku. U prvo vreme na ustanak nisam pomišljao, znajući da bi bio ugušen u krvi.

U Bosni su nas neprestano napadali, redom partizani, ustaše, muslimani, Nemci.

Gonjeni pred udruženim četvrorostrukim neprijateljem, gladni, goli, bosi i nenaoružani, spoticali smo se i padali. Svuda usput iz jama u koje smo upadali čulo se i Bogu teško umiranje.

Iza nas na žbunju ostajale su naše izgažene i zgužvane šajkače, pletene čarape, rukavice, opanci...
Biće mi lakše na nebu ako nova pokoljenja upale najmanje 20.000 sveća borcima koje sam izgubio dok me je Tito progonio kroz Bosnu.

Tokom ovog suđenja slobodi sam se nadao samo u zaboravu. Moje sadašnje nade i molbe usmerene su isključivo ka nebu.

Jasno mi je da ovog časa protiv sebe imam jake konkurente, komunističku partiju, vičnu svemu, koja ostvaruje svoje ciljeve bez kompromisa. Ali ko se silom služi od sile i strada. Sumnjičite me za sve i svašta, za sve moguće i nemoguće veze sa stranom tajnom službom, neprijateljskom ili savezničkom, svejedno.

Ali, moja savest je mirna. Krst koji sam svesno poneo nisam do kraja ispuštao.

Spustiću ga tamo gde treba da bude novi početak.

Neka sud uzme u savesnu ocenu sve što sam naveo. Istine, potomstva i istorije radi."

Informer

Skupština Državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta 2004. godine. Dve godine kasnije, usvojen je Zakon o rehabilitaciji.

Sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Mihailovića 2015. godine. Utvrđeno je da je suđenje Mihailoviću 1946. godine bilo „političko i ideološko" i da su načinjene ozbiljne pravne greške. U odluci donetoj skoro 60 godina kasnije, navodi se i da suđenje nije bilo pravično, jer optuženi nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na žalbu.

- Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim - rekao je jednom sudija Aleksandar Trešnjev 2015. godine.

Sudija je dodao da sud nije utvrđivao činjenicu da li je Draža Mihailović ratni zločinac ili ne, već isključivo da li je imao fer i pravično suđenje.

Bonus video: