Ove automobile Srbi izbegavaju: Na ulicama ih nećete videti često - Evo i zbog čega

Vozači u Srbiji izbegavaju kupovinu automobila jarkih boja i ne žele da se njihova vozila ističu, ukazuje istraživanje kompanije "carVertical".

Vozači u Srbiji najčešće biraju klasične, jednostavne tonove, dok automobile jarkih i specifičnih boja izbegavaju u širokom luku.

Među vozilima koje je "carVertical" proverio 2024. godine, 31,4 odsto je bilo sivo, 33,9 odsto crno, 15,3 odsto belo, 17 odsto plavo i 1,7 odsto crveno!

Prema istraživanju na istu temu, koje je odrađeno 2010. godine, sivi automobili činili su 23,1 odsto tržišta, a 2020. godine 29,2 odsto. Crna boja je zabeležila blagi pad sa 29,9 odsto u u 2010. na 29,3 u 2020. godini. Udeo bele boje porastao je sa 10,1 odsto na 11,9 odsto, dok se plava boja popela sa 10,7 na 12,4 odsto. Crvenih automobila je takođe bilo više, sa 3,2 na 3,8 odsto.

- Većina vozača bira neupadljive boje automobila - ne žele da se ističu. Postoji i pragmatičan razlog: lakše je prodati siv ili crn automobil nego zelen ili žut, jer je globalna potražnja za takvim vozilima veća - rekao je Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište iz kompanije "carVertical".

Tokom 2024. boje, braon i žutih automobila, gotovo da nije bilo, pa se smatraju najmanje popularnim u Srbiji. Statistika iz prethodnih godina to potvrđuje, jer je njihov udeo jedva prelazio 1 odsto.

Foto: Shutterstock

Siva, crna i bela boja dominiraju

Stav vozača iz čitave Evrope je u suštini sličan, pa u većini zemalja koje su podlegle ovoj analizi, dominiraju siva, crna i bela boja automobila, dok su jarke znatno manje zastupljene.

Dešava se da automobili jarkih boja vremenom izblede na suncu, pa se savetuje direktno parkiranje istih (crvenih, žutih ili narandžastih) na direktnoj svetlosti. Ovaj problem je posebno vidljiv u Južnoj Evropi, gde mnogi stariji automobili imaju vidno izbledelu boju.

 

Vozila u monohromatskim bojama takođe zahtevaju negu.

Na primer, crni automobili posebno su osetljivi na prašinu, izmet ptica, insekte i biljne ostatke, koji mogu ostaviti tragove i znatno smanjiti vrednost vozila.

- Boje poput sive i bele mnogo bolje prikrivaju prašinu, ogrebotine i druge sitne nedostatke karoserije. Čak i manja ogrebotina na crvenom automobilu više dolazi do izražaja. Ipak, crni automobili zahtevaju više pranja od bilo koje druge boje i izgledaju čisto samo dan nakon pranja - kaže Buzelis.

Foto: Shutterstock

Boja kao potpis proizvođača

Prema rečima stručnjaka za tržište kompanije "carVertical", tamnije boje se često koriste za premijum modele kako bi se stvorio osećaj luksuza i ekskluzivnosti. Međutim, takvi automobili su manje popularni u Južnoj Evropi zbog visokih temperatura, prašine i prljavštine.

Tamnije nijanse često se biraju za vozila koja prevoze putnike sa aerodroma, limuzine i hotelske šatlove jer ostavljaju utisak prestiža i ispunjavaju očekivanja zahtevnijih klijenata.

- Svaki proizvođač automobila povezuje se s određenim bojama. Istorijski gledano, italijanski automobili često su bili crveni, francuski su bili plavi, britanski su bili zeleni, a nemački – srebrni. To su bila zlatna vremena automobilizma, čiji se duh i danas prepoznaje u pojedinim modelima - dodaje Buzelis.

On preporučuje da se polovni automobil bira na osnovu tehničkog stanja, a ne boje. Čak i automobil lepe boje može da krije vraćenu kilometražu ili nedostatke.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.