Zemlja se tresla punih 9 dana: Otkriveni mega cunamiji (FOTO)

Čudni seizmički događaj potresao je svet devet dana zarednom 2023. Naučnici su konačno prikupili dokaze o tome šta se dogodilo i potvrdili uzrok – dva mega cunamija zapljuskivala su fjord na istočnom Grenlandu.

Džinovski talasi, od kojih je jedan bio visok 200 metara, ušla su u flojrd Dikson i ljuljali se napred-nazad 9 dana u septembru 2023, šaljući seizmičke talase koji su odjekivali kroz Zemljinu koru, piše LiveScience.

Signal je u početku bio misterija za naučnike, ali su zemaljski i satelitski snimci ukazali na odrone u fjordu kao verovatnog krivca. Ovi odroni su pokrenuli talase, poznate kao sejševi, nakon otapanja glečera iza fjorda izazvanog klimatskim promenama. Međutim, nije pronađen direktan dokaz o ovim sejševima.

Sada je teorija potvrđena novim satelitskim snimcima koji prate vodu na površini okeana. Nalazi su objavljeni u Nature Communications.

- Klimatske promene dovode do novih, neviđenih ekstrema. Ovi ekstremi se najbrže menjaju u udaljenim oblastima, poput Arktika, gde je naša sposobnost da ih merimo pomoću fizičkih senzora ograničena. Ova studija pokazuje kako možemo iskoristiti sledeću generaciju satelitskih tehnologija za posmatranje Zemlje da bismo proučavali ove procese – rekao je u saopštenju Tomas Monagan, autor studije i student tehničkih nauka Univerziteta u Oksfordu.

Tipično, naučnici proučavaju kretanje talasa cunamija koristeći metodu zvanu satelitska altimetrija, pri kojoj se radarski impulsi šalju sa orbite na površinu okeana kako bi se izmerila visina talasa na osnovu vremena potrebnog da se impulsi vrate.

Foto: Printskrin/eyes.nasa.gov

Pošto sateliti imaju duge prekide u pokrivenosti i njihovi instrumenti mogu meriti samo ono što je neposredno ispod njih, oni ne mogu da izmere razlike u visini vode u ograničenim područjima kao što su ona unutar fjorda.

Da bi potvrdili postojanje sejševa, naučnici su se okrenuli podacima koje je prikupio novi satelit za topografiju površinskih voda i okeana (SWOT), zajednički projekat NASA i francuske svemirske agencije CNES. Lansiran u decembru 2022, satelit koristi instrument nazvan KaRIn za mapiranje 90% vode na površini okeana.

KaRIn funkcioniše tako što koristi dve antene postavljene na nosaču sa svake strane satelita za triangulaciju povratnih signala radarskih impulsa sa neviđenom preciznošću — mereći nivoe vode sa rezolucijom do 2,5 metara duž luka od 50 kilometara.

SWOT podaci prikupljeni iznad fjorda tokom dva mega-cunamija otkrili su dva poprečna nagiba kanala koji se kreću u suprotnim smerovima unutar njega, potvrđujući njihovo prisustvo. Seizmička opažanja izvršena hiljadama milja daleko, zajedno sa meteorološkim i plimskim očitavanjima, dodatno su omogućila istraživačima da rekonstruišu talase i konačno ih povežu sa misterioznim seizmičkim signalima.

- Ova studija je primer kako sledeća generacija satelitskih podataka može da razreši fenomene koji su u prošlosti ostali misterija. Moći ćemo da steknemo nove uvide u okeanske ekstreme kao što su cunamiji, olujni talasi i talasi skitnice - rekao je u izjavi koautor Tomas Adkok, profesor tehničkih nauka na Univerzitetu u Oksfordu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.