Evropa traži čak milijardu evra za satelitsku mrežu sa vojnom primenom: I to sve zbog Trampa

Evropska svemirska agencija (ESA) traži početno finansiranje od milijardu evra za razvoj nove konstelacije satelita sa naprednim mogućnostima posmatranja Zemlje i dvostrukom primenom - i civilnom i odbrambenom i bezbednosnom.

Projekat, o kome se prvi put javno raspravljalo u martu prošle godine, predstavljao bi prvi veliki program ESA koji eksplicitno integriše vojne ciljeve, odražavajući evropske ambicije da poveća svoju stratešku autonomiju u kontekstu nove nestabilnosti u transatlantskim odnosima pod predsedništvom Donalda Trampa, izveštava News.ro.

 

Napredne mogućnosti geoobaveštajne službe

Jozef Ašbaher, generalni direktor ESA, rekao je da, na zahtev zemalja članica i EU, agencija istražuje razvoj mreže sposobne za prikupljanje „podataka optičkog radara veoma visoke rezolucije“, sa računarskim sistemima i veštačkom inteligencijom na satelitima.

- To će biti nešto značajnog obima - rekao je Ašbaher.

Prema njegovim rečima, ukupni troškovi, uključujući zemaljsku infrastrukturu i lansiranja, iznosili bi oko milijardu evra - samo za početnu fazu, ako zemlje članice odobre finansiranje.

Foto: pixabay.com

Očekuje se da će mreža u početku obuhvatiti 15-30 satelita, ali bi se mogla proširiti kako projekat bude napredovao.

Stvarni troškovi bi mogli premašiti 4-6 milijardi evra

Prema Novaspejsu, ukupni troškovi bi mogli dostići 4-6 milijardi evra tokom perioda od 10-15 godina, u zavisnosti od konačne veličine konstelacije.

- Ovaj projekat bi mogao postati jedna od najvažnijih strateških investicija Evrope u svemir u narednoj deceniji - rekao je stručnjak Novaspejsa Maksim Puto.

Budžet ESA u ogromnom porastu

Zahtev za finansiranje dolazi u trenutku kada su u toku pripreme za ministarski savet ESA u novembru, kada će biti utvrđen budžet agencije za naredne tri godine. Ašbaher je potvrdio da će ESA tražiti povećanje budžeta od 36%, na 23 milijarde evra.

Foto: albedo space corporation

Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus nedavno je naglasio potrebu za jačanjem evropskih svemirskih kapaciteta, naglašavajući važnost dobijanja geoprostornih podataka visoke rezolucije „svakih 30 minuta, a ne samo jednom dnevno, kao što je sada slučaj“.

Dodatni rizici od smanjenja budžeta NASA

ESA se takođe suočava sa potencijalnim posledicama predloženih smanjenja budžeta NASA-e od strane Bele kuće — ukupno smanjenje budžeta od 24%, što bi dovelo finansiranje nauke na najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Danijel Nojenšvander, direktor ESA-e za ljudska i robotska istraživanja, rekao je da agencija razgovara sa industrijom o alternativama za projekte na koje bi uticao smanjeni doprinos NASA-e, kao što su zajednički Lunar Gejtvej, Artemis, Liza (posmatranje gravitacionih talasa), EnVižn (orbitalna misija na Veneru) i NjuAtena (najveća planirana rendgenska opservatorija).

Kerol Mandel, glavna naučnica ESA-e, rekla je da bi se za većinu programa uticaj mogao „upravljati pravilnim planiranjem“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.