Evropa traži čak milijardu evra za satelitsku mrežu sa vojnom primenom: I to sve zbog Trampa

Evropska svemirska agencija (ESA) traži početno finansiranje od milijardu evra za razvoj nove konstelacije satelita sa naprednim mogućnostima posmatranja Zemlje i dvostrukom primenom - i civilnom i odbrambenom i bezbednosnom.

Projekat, o kome se prvi put javno raspravljalo u martu prošle godine, predstavljao bi prvi veliki program ESA koji eksplicitno integriše vojne ciljeve, odražavajući evropske ambicije da poveća svoju stratešku autonomiju u kontekstu nove nestabilnosti u transatlantskim odnosima pod predsedništvom Donalda Trampa, izveštava News.ro.

 

Napredne mogućnosti geoobaveštajne službe

Jozef Ašbaher, generalni direktor ESA, rekao je da, na zahtev zemalja članica i EU, agencija istražuje razvoj mreže sposobne za prikupljanje „podataka optičkog radara veoma visoke rezolucije“, sa računarskim sistemima i veštačkom inteligencijom na satelitima.

- To će biti nešto značajnog obima - rekao je Ašbaher.

Prema njegovim rečima, ukupni troškovi, uključujući zemaljsku infrastrukturu i lansiranja, iznosili bi oko milijardu evra - samo za početnu fazu, ako zemlje članice odobre finansiranje.

Foto: pixabay.com

Očekuje se da će mreža u početku obuhvatiti 15-30 satelita, ali bi se mogla proširiti kako projekat bude napredovao.

Stvarni troškovi bi mogli premašiti 4-6 milijardi evra

Prema Novaspejsu, ukupni troškovi bi mogli dostići 4-6 milijardi evra tokom perioda od 10-15 godina, u zavisnosti od konačne veličine konstelacije.

- Ovaj projekat bi mogao postati jedna od najvažnijih strateških investicija Evrope u svemir u narednoj deceniji - rekao je stručnjak Novaspejsa Maksim Puto.

Budžet ESA u ogromnom porastu

Zahtev za finansiranje dolazi u trenutku kada su u toku pripreme za ministarski savet ESA u novembru, kada će biti utvrđen budžet agencije za naredne tri godine. Ašbaher je potvrdio da će ESA tražiti povećanje budžeta od 36%, na 23 milijarde evra.

Foto: albedo space corporation

Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus nedavno je naglasio potrebu za jačanjem evropskih svemirskih kapaciteta, naglašavajući važnost dobijanja geoprostornih podataka visoke rezolucije „svakih 30 minuta, a ne samo jednom dnevno, kao što je sada slučaj“.

Dodatni rizici od smanjenja budžeta NASA

ESA se takođe suočava sa potencijalnim posledicama predloženih smanjenja budžeta NASA-e od strane Bele kuće — ukupno smanjenje budžeta od 24%, što bi dovelo finansiranje nauke na najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Danijel Nojenšvander, direktor ESA-e za ljudska i robotska istraživanja, rekao je da agencija razgovara sa industrijom o alternativama za projekte na koje bi uticao smanjeni doprinos NASA-e, kao što su zajednički Lunar Gejtvej, Artemis, Liza (posmatranje gravitacionih talasa), EnVižn (orbitalna misija na Veneru) i NjuAtena (najveća planirana rendgenska opservatorija).

Kerol Mandel, glavna naučnica ESA-e, rekla je da bi se za većinu programa uticaj mogao „upravljati pravilnim planiranjem“.