Ogroman objekat se kreće ka Zemlji: Dolazi iz dubokog svemira - Da li je ovo ledena kometa?

Astronomi s velikom pažnjom prate objekat koji se kreće ka Zemlji, a koji je označen kao A11pl3Z.

A11pl3Z otkriven je pomoću sistema ATLAS i veruje se da je reč o međuzvezdanom objektu, koji se trenutno nalazi blizu Jupitera, na stotinama miliona kilometara udaljenosti, i kreće se ka Marsu, ali prema navodima naučnika, neće se približiti Suncu bliže od Marsove orbite.

Još je prerano da se zna da li je objekat asteroid ili ledena kometa, kao i kolika mu je veličina i kakvog oblika je. Potrebna su dodatna posmatranja da bi se potvrdilo njegovo poreklo.

 

NASA je saopštila da prati situaciju.

Astrofizičar Hosep Trigo-Rodriges sa Instituta za svemirske nauke u blizini Barselone u Španiji smatra da je u pitanju međuzvezdani objekat, na osnovu njegove neobične putanje i velike brzine kojom se kreće kroz Sunčev sistem. Procena veličine objekta je oko 40 kilometara u prečniku.

Pre ovog objekta astronomi su otkrili samo dva međuzvezdana objekta u našem planetarnom sistemu – Oumuamua i 2I/Borisov.

Foto: Shutterstock

Oni su međusobno bili veoma različiti. Dok Oumuamua (čije ime na havajskom znači „glasnik izdaleka“) nije imao nikakav rep, Borisov je izgledao kao tipična kometa.

Uprkos tome, svojstva njihovih originalnih planetarnih sistema usađena su u oba ova objekta, rekao je svojevremeno Metju Hopkins sa Oksforda.

- Zbog toga što dolaze iz okruženja drugih zvezda, njihov sastav i osobine moraju da odgovaraju tim zvezdama – rekao je on za Space.com.

Iako su do sada otkrivena samo dva međuzvezdana objekta, veruje se da hiljade njih svakog trenutka prolazi kroz Sunčev sistem, ali većina dovoljno daleko da ne može da bude detektovana. Većina tih objekata svoj život je započelo kao kometa u nekom zvezdanom sistemu, pre nego što su se sudarili sa planetom veličine Jupitera ili možda negom zvezdom u prolazi i izbačeni u međuzvezdani prostor.

- U našem sistemu za svaku kometu koju Jupiter i Neptun gurnu u Ortov oblak, on izbaci njih 10, a postoji bilion objekata u Ortovom oblaku. Lako je doći do zaključka da su međuzvezdani objekti verovatno najbrojniji objekti u galaksiji Mlečni put – rekao je Hopkins.

Foto: Foto: Shutterstock

Svaka zvezda se kreće kroz galaksiju svojim tempom i zajedno formiraju pokretne grupe koje su povezane po tački nastanka, pa i hemijskom sastavu. Zvezde sa uglavnom teškim elementima, poput našeg Sunca, žive u tankom disku galaksije širokom oko 400 svetlosnih godina.

Oko njega je debeli disk, koji je širok oko 1.000 svetlosnih godina i u kome su uglavnom starije zvezde sa manje teških elemenata. Zvezde u oba ova diska imaju različitu distribuciju brzine. Zbog toga što međuzvezdani objekti koje izbace imaju sličnu brzinu kao zvezdani sistemi iz kojih su, oni se grupišu.