Nova nada za ljude sa psorijazom: Stvorena najnaprednija veštačka koža koja obećava lečenje retkih bolesti

Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu uspeli su da stvore, kako tvrde, najnapredniju repliku ljudske kože na svetu u laboratoriji u Kvinslendu, u nadi da bi mogla da bude korišćena za proučavanje retkih genetskih kožnih bolesti.

Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu koristili su matične ćelije za kreiranje replike ljudske kože, koja sadrži krvne sudove, kapilare, folikule kose, slojeve tkiva i imunološke ćelije, prenosi australijski ABC.

Direktor instituta Kijaraš Kosrotehrani rekao je da su organoidi kože (minijaturizovana i pojednostavljena verzija organa koja imitira ključnu funkcionalnu, strukturnu i biološku složenost tog organa) razvijani šest godina i da bi mogli da donesu revoluciju u transplantacijama kože, lečenju rana i proučavanju kožnih bolesti.

- Verujemo da će ovo otvoriti potpuno nova vrata za pronalaženje novih tretmana za niz retkih bolesti koje pogađaju mnoge roditelje sa bolesnom decom - rekao je Kosrotehrani.

Kvinslend ima najvišu stopu obolelih od raka kože u svetu, a kod više od 3.600 ljudi godišnje se digajnostifikuje melanom.

Foto: Shuterstock

Viši istraživač doktor Abas Šafije naveo je da je ovo napredak u odnosu na prethodne modele kože koji su sadržavali samo tanki sloj kože i jedan tip ćelija.

- Posedovanje vaskularnih i imunoloških komponenti omogućava nam da modelujemo bolesti u laboratoriji i nadamo se da ćemo razviti nove lekove za njihovo lečenje - rekao je Šafije.

Istraživači se nadaju da će ovo unaprediti proučavanje širokog spektra uobičajenih kožnih bolesti kao što su psorijaza, atopijski dermatitis i skleroderma, kao i retkih genetskih bolesti.

- Ovi organoidi koje smo razvili, a koji sadrže sve komponente kože, sada će nam zaista otvoriti oči u pogledu onoga što se dešava i kako možemo da popravimo stvari - rekao je profesor Kosrotehrani.

Foto: Shutterstock

Ova istraživanja takođe mogu da pomognu u poboljšanju transplantacija kože, koje su ključne za ozbiljne opekotine, rane ili određene hirurške zahvate, iako su istraživači napomenuli da će to biti deo budućih istraživanja, prenosi Telegraf.

 Uvek govorimo o opekotinama i povredama od trauma, ali ono što je mnogo češće zapravo je transplantacija koja se vrši prilikom lečenja raka kože - rekao je profesor Kosrotehrani.

Profesorka Alison Kovin sa Univerziteta Južna Australije, stručnjak za regenerativnu medicinu i istraživač na terapiji antitela za obolele od epidermolize bullosa (EB), retke genetske bolesti koja čini kožu veoma krhkom i sklonom, stvaranju plikova, rekla je da organoidi kože imaju potencijal da postanu koristan korak u lečenju retkih kožnih bolesti.

Ova studija objavljena je u Wiley Advanced Healthcare Materials.