Kakvo otkriće: Naučnici sve bliži sastavljanju DNK velikog genija - Evo o kome je reč

Tim istraživača radi na projektu sastavljanja genetskog profila renesansnog genija i prateći njegovu lozu kroz 21 generaciju i poređenjem DNK živih potomaka sa ostacima iz porodične grobnice sve su bliži sastavljanju DNK Leonarda da Vinčija.

Ako bude uspešan, ovaj trud mogao bi da pruži mnogo podataka o Leonardovom zdravlju, kao i kreativnosti, ali bi mogao i da pomogne u određivanju autentičnosti nekih njegovih dela, piše ScienceDaily.

Stručnjaci Alesandro Vecozi i Anjeze Sabato iz Udruženja za nasleđe Leonarda da Vinčija iz Vinčija u svojoj knjizi predstavljaju nalaze tridesetogodišnjeg genealoškog istraživanja koje je kulminiralo revolucionarnim uvidima. Knjiga dokumentuje složeno porodično stablo koje seže do 1331. godine, obuhvata 21 generaciju i uključuje preko 400 pojedinaca. Ovaj rad postavlja temelje za jedno od najnaprednijih istorijsko-genetičkih istraživanja ikada preduzetih: rekonstrukciju Leonardovog genetskog profila.

Analiza izvora

Kroz pedantnu analizu izvora i arhivskih dokumenata, Vecozi i Sabato su uspešno rekonstruisali grane porodice kojoj je Leonardo pripadao, uključujući identifikaciju 15 direktnih potomaka po muškoj liniji, genealoški povezanih i sa Leonardovim ocem i sa njegovim polubratom Domenikom Benedetom.

To je omogućilo Davidu Karameliju, koordinatoru Projekta DNK Leonarda za antropološke i molekularne aspekte i direktoru Odeljenja za biologiju Univerziteta u Firenci, da zajedno sa forenzičkom antropološkinjom Elenom Pili podvrgne šestoricu ovih potomaka DNK testiranju. Njihova analiza je otkrila da se segmenti Y hromozoma - koji se koriste za identifikaciju pojedinaca - podudaraju kod ovih muškaraca, potvrđujući genetski kontinuitet muške linije Da Vinčija, barem od 15. generacije.

Autori su takođe potvrdili postojanje porodične grobnice Da Vinčijevih u Crkvi Santa Kroče u Vinčiju, gde se trenutno sprovode arheološka iskopavanja. Ovo bi moglo biti mesto sahrane Leonardovog dede Antonija, strica Frančeska i nekoliko polubraće – Antonija, Pandolfa i Đovanija.

Foto: Shutterstock

Vođe iskopavanja, antropolozi sa Univerziteta u Firenci Alesandro Riga i Luka Bakeki, pronašli su fragmente kostiju, od kojih su neki datirani metodom radioaktivnog ugljenika. Jedan uzorak, čija se starost podudara sa pretpostavljenim Leonardovim rođacima, podvrgnut je paleogenomskoj analizi. Preliminarni rezultati Karamelija i molekularne antropološkinje Martine Lari ukazuju na to da je individua bila muškog pola.

- Potrebne su dalje detaljne analize kako bi se utvrdilo da li je izvađeni DNK dovoljno očuvan. Na osnovu rezultata, možemo nastaviti sa analizom fragmenata Y hromozoma radi poređenja sa sadašnjim potomcima – rekao je Karameli.

Ako se Y hromozom živih potomaka pronađe i u starijim ostacima u grobnicama crkve u Vinčiju, to bi podržalo tačnost zapisa o očinstvu, istorijsku rekonstrukciju loze utvrđenu kroz matične knjige umrlih i omogućilo bi detaljnije ispitivanje biološkog materijala koji se pripisuje Leonardu, kao i tragova ostavljenih na njegovim originalnim rukopisima ili drugim delima, što bi potencijalno moglo dovesti do rekonstrukcije njegovog DNK.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.