Odmor 10 dana na Mesecu: NASA kreće u novi svemirski pohod

Na desetodnevno putovanje oko Meseca američki astronauti, deo misije Artemis II, poleteću već u februaru, objavila je agencija NASA.

 Agencija se obavezala da će lansirati misiju najkasnije do kraja aprila, ali je rekla da joj je cilj da misiju pomeri unapred, javio je BBC.

Ova misija deo je nove svemirske trke, u kojoj trenutno vodi Kina, a istovremeno predstavlja i prvi pokušaj povratka ljudi do Meseca posle više od 50 godina i kraja programa Apolo 1972. godine.

NASA planira da na let do orbite Meseca i nazad pošalje četvoro astronauta kako bi testirali rakete i sisteme za buduću misiju sletanja na lunarnu površinu. Lakiša Hokins, v.d. zamenica pomoćnika administratora NASA, rekla je da će to biti važan trenutak u ljudskom istraživanju svemira.

 

- Mi zajedno imamo sedište u prvom redu za istoriju. Prozor za lansiranje mogao bi se otvoriti već 5. februara, ali želimo da naglasimo da je bezbednost naš prioritet – rekla je ona na konferenciji.

Foto: Shutterstock

Direktor lansiranja programa Artemis Čarli Blekvel-Tomson objasnio je da je moćan raketni sistem izgrađen da odvede astronaute na Mesec - Space Launch System (SLS) - „prilično složen i spreman za polazak“. Ostalo je samo da se kompletira kapsula za posadu, nazvana Orion, povezana sa SLS-om i da se završe zemaljski testovi.

Prva misija Artemis trajala je 25 dana i obuhvatila je lansiranje bespilotne svemirske letelice u novembru 2022. godine. Svemirska letelica je putovala oko Meseca i ponovo ušla u Zemljinu atmosferu.

Misija je bila izuzetno uspešna, iako je bilo problema sa toplotnim štitom prilikom ponovnog ulaska svemirske letelice u Zemljinu atmosferu. Ovi problemi su od tada rešeni.

Astronauti Rid Vajzman, Viktor Glover i Kristina Koh iz SAD i Džeremi Hensen iz Kanade neće sleteti na Mesec, iako će biti prva posada koja će putovati izvan niske Zemljine orbite od Apola 17 1972. Glavni direktor leta Artemis II Džef Radigan objasnio je da će posada leteti dalje u svemir nego što je iko ikada bio.

- Oni idu najmanje 9.200 kilometara iza Meseca, što je mnogo više nego što su prethodne misije išle - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Eksperimenti će pratiti kako svemir utiče na njihova tela. Naučnici će uzgajati uzorke tkiva iz krvi astronauta, nazvane organoidi, pre i posle njihovog putovanja. Dva seta organoida će se uporediti kako bi se videlo kako je svemir uticao na tela astronauta, rekla je dr Niki Foks, šef nauke u NASA.

- Možda se pitate zašto to sve radimo kada imamo prave astronaute. Želimo da budemo u mogućnosti da detaljno proučimo efekat mikrogravitacije i radijacije na ove uzorke. Sigurno neću secirati astronauta! Ali mogu secirati ove male uzorke organoida i zaista pogledati razliku – rekla je ona za BBC.

Uspeh misije će odrediti koliko brzo NASA može da lansira Artemis III, da bi zapravo sletela na Mesec. Ali čak i ako misija prođe savršeno, dr Simeon Barber sa Otvorenog univerziteta ne smatra da je cilj NASA da se to dogodi „ne pre sredine 2027.“ realan.

- Sletanje na Mesec će zahtevati da SpejsEksov Staršip odvede astronaute na i sa površine, a poslednjih meseci smo videli da sam Staršip još ima dug put da pređe pre nego što uopšte može da postigne orbitalni let oko Zemlje, a kamoli da stavi astronaute na brod – rekao je on.

Amerika je tokom programa Apolo od 1969. do 1972. postala prva i jedina zemlja koja je poslala ljude na Mesec. Na lunarnu površinu spustilo se 12 astronauta. Misija Artemis nazvana je tako po starogračkoj boginji Artemidi, sestri bliznakinji Apolona, po kome je nazvan najuspešniji svemirski program.