Pronađeno zlato u drveću: Raste u Srbiji i ima ga na pretek

Smrča ima sposobnost da pomoću bakterija koje u njoj žive prikuplja nanočestice zlata iz okruženja, pokazuju istraživanja objavljena u časopisu "Environmental Microbiome".

Autorka studije i ekološkinja Kajsa Lehosmaa sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj objasnila je da rezultati ovog istraživanja sugerišu da bakterije i drugi mikrobi koji žive unutar biljaka mogu da utiču na nakupljanje zlata u drveću.

Konkretno, radi se o endofitima, mikroorganizmima, koji žive u simbiozi sa biljkama i pomažu im u stvaranju hormona, apsorpciji hranljivih materija i drugim procesima. 

Ove bakterije u smrči izdvajaju rastvorljive čestice zlata koje drvo unosi iz vode preko korena. To je neki od oblika biomineralizacije, prirodnog formiranja minerala u živim organizmima kroz razne biohemijske mehanizme.

Na taj način endofiti koncentrisanjem čestica smanjuju njihovu toksičnost.

Naučnici su se bavili proučavanjem smrča nadomak rudnika Kitila na severu Finske, koji važi za najvećeg proizvođača zlata u Evropi. Analize su odrađene na 138 uzoraka iglica sa 23 drveta, a u iglicama četiri smrče otkrivene su zlatne nanočestice.

Kako je u studiji navedeno, uočene su nanočestice okružene biofilmom koje stvaraju bakterije iz rodova P3OB-42, Cutibacterium i Corynebacterium, a pomenuti biofilm sastoji se od složenih šećera i proteina koje bakterije izlučuju kako bi opstale unutar biljnih tkiva.

Da su bakterije odgovorne za njihovo izdvajanje dokazala je uska veza između nanočestica i bakterijskog biofilma. Iglice u kojima je pronađeno zlato došlo je do manje raznolikosti bakterijskih vesta, što se i podudara sa ranijim istraživanjima koja su pokazala da biljke sa visokim koncentracijama metala često imaju smanjenu raznolikost mikroorganizama.

Važno je napomenuti da se niko neće obogatiti sečom smrča i izdvajanjem zlata iz njih, jer su te čestice veličine milionitog dela milimetara!

sposobnost drveća da upija plemeniti metal mogla bi da posluži kao koristan pokazatelj postojanja zlatnih ležišta ispod površine tla, navodi "Live Science".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.