Šok: Naučnici otkrili od kada još datira prvi poljubac - Nećete verovati kad ovo vidite

Nova studija naučnika sugeriše da se poljubac usta na usta razvio još pre više od 21 milion godina i da je to nešto čemu se verovatno prepuštao zajednički predak ljudi i drugih velikih majmuna.

Isto istraživanje je zaključilo da su se i neandertalci možda ljubili - i da su se ljudi i neandertalci možda čak i ljubili.

Naučnici su proučavali ljubljenje jer predstavlja neku vrstu evolucione zagonetke - nema očigledne koristi za preživljavanje ili reprodukciju, a ipak je nešto što se vidi ne samo u mnogim ljudskim društvima, već i u celom životinjskom carstvu.

Pronalaženjem dokaza o drugim životinjama koje se ljube, naučnici su uspeli da konstruišu "evoluciono porodično stablo" kako bi utvrdili kada je najverovatnije da je evoluiralo.

Da bi se osiguralo da upoređuju isto ponašanje kod različitih vrsta, istraživači su morali da daju veoma preciznu - prilično neromantičnu - definiciju "poljupca".

Foto: pexels.com

U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu "Evolucija i ljudsko ponašanje", definisali su ljubljenje kao neagresivan, usmeren oralno-oralni kontakt "sa izvesnim pokretima usana ili delova usta i bez prenosa hrane".

- Ljudi, šimpanze i bonoboi se svi ljube - objasnila je vodeća istraživačica dr Matilda Brindl, evolucioni biolog sa Univerziteta u Oksfordu.

Iz toga je zaključila da je "verovatno da se ljubio njihov najskoriji zajednički predak".

- Mislimo da se ljubljenje verovatno razvilo pre oko 21,5 miliona godina kod velikih majmuna - rekla je.

Foto: Shutterstock

U ovoj studiji, naučnici su pronašli ponašanje koje odgovara njihovoj naučnoj definiciji ljubljenja kod vukova, prerijskih pasa, polarnih medveda (veoma nemarno - puno jezika), pa čak i albatrosa. Fokusirali su se na primate - a posebno na majmune - kako bi izgradili evolutivnu sliku porekla ljudskog poljupca.

Ista studija je takođe zaključila da su se i neandertalci - naši najbliži drevni ljudski rođaci koji su izumrli pre oko 40.000 godina - takođe ljubili.

Jedno prethodno istraživanje neandertalske DNK takođe je pokazalo da su moderni ljudi i neandertalci delili oralni mikrob - vrstu bakterija koje se nalaze u našoj pljuvački.

- To znači da su morali razmenjivati pljuvačku stotinama hiljada godina nakon što su se dve vrste razdvojile - objasnio je dr Brindl.

Foto: Shutterstock

Iako je ova studija utvrdila kada se ljubljenje razvilo, nije mogla da odgovori na pitanje zašto. Već postoji niz teorija - da je nastao iz ponašanja negovanja kod naših majmunskih predaka ili da bi mogao da pruži intiman način za procenu zdravlja, pa čak i kompatibilnosti partnera, prenosi BBC.

Dr Brindl se nada da će ovo otvoriti vrata ka odgovoru na to pitanje.

- Važno je da shvatimo da je ovo nešto što delimo sa našim neljudskim rođacima. Trebalo bi da proučavamo ovo ponašanje, a ne samo da ga odbacujemo kao glupo zato što kod ljudi ima romantične konotacije - rekla je.