Proces nastanka crne rupe prkosi zdravom razumu: Da li je uopšte stvaran?

Crna rupa je objekat ekstremne gravitacije koji savija prostor-vreme, ne emituje svetlost i sve što pređe njen horizont događaja neizbežno nestaje.

Dakle, njen centar , takozvana "singularnost", ima ogromnu gustinu, praktično beskonačnu, a zapremina joj teoretski teži nuli. To dovodi do toga da sve, pa i svetlost, biva privučeno i ne može da se izvuče. 

Crne rupe nastaju kada masivne zvezde umru - njihovo jezgro se uruši, spoljašnji slojevi se odbace u supernovi, a ono što ostane kolabira do singularnosti, stvarajući crnu rupu.

Prema savremenoj fizici, prostor i vreme su međusobno isprepleteni u četiri‑dimenzionalni kontinuum: prostor‑vreme. Masivna tela savijaju taj kontinuum. Kod crne rupe, savijanje postaje ekstremno - prostor-vreme bukvalno "klizi" prema singularnosti. 

Ako biste posmatrali objekat kako se približava crnoj rupi, primećujete da vreme za taj objekat teče sporije - fenomen poznat kao gravitaciona dilatacija vremena. Što bliže singularnosti, to je usporavanje jače.

Foto: Foto: Shutterstock

Kako otkrivamo crne rupe

Sama crna rupa ne emituje svetlost, pa je ne možemo videti direktno. 

Međutim, materija (gas, prašina…) koja se približi crnoj rupi ne pada odmah u nju - prvo formira brzo rotirajući "disk" oko nje. Taj disk (tzv. akrecioni disk) se zagreva i svetli - često u rendgenskom i drugim visokim energijama. Upravo taj disk i emituje zračenje koju astronomi detektuju ž- i tako indirektno otkrivaju crnu rupu. 

Šta ako "padnemo" u crnu rupu?

Pri prelasku horizonta događaja (event horizon), odnosno "granice" iza koje ništa ne može da pobegne, sve - i svetlost i materija - bivaju neizbežno "uvučeni". 

Gravitacija je tamo toliko jaka da sile razlike ("plima/gravitacioni gradienti") postaju razorne -objekat bi bio izdužen, razvučen: efekat poznat kao "spaghetifikacija".

I zato, ukoliko biste ušli u crnu rupu, nije samo da biste nestali, već fizika kakvu poznajemo prestaje da važi, sve što znamo o prostoru, vremenu - propada. 

Foto: Foto: Shutterstock

Kako one zapravo izgledaju?

Iako pop kultura često crne rupe prikazuje kao portale, tunele kroz vreme, ili "vrata" u druge univerzume - realnost, prema današnjoj nauci, je mnogo običnija, ali i strašnija: Crna rupa je ružno, smrtonosno savijanje prostor‑vremena.

Ne postoji "tunel kroz vreme" ni "putovanje u paralelne univerzume" na način kako to prikazuju filmovi - sve teorije o tome su spekulativne i nemaju potvrdu, informacije preneo portal Britannica.com.

Ono što znamo je da crna rupa ne emituje svetlost, da sve biva rastrgano ako se preblizu primakne, i da je njen identitet skriven iza horizonta događaja.