Proces nastanka crne rupe prkosi zdravom razumu: Da li je uopšte stvaran?

Crna rupa je objekat ekstremne gravitacije koji savija prostor-vreme, ne emituje svetlost i sve što pređe njen horizont događaja neizbežno nestaje.

Dakle, njen centar , takozvana "singularnost", ima ogromnu gustinu, praktično beskonačnu, a zapremina joj teoretski teži nuli. To dovodi do toga da sve, pa i svetlost, biva privučeno i ne može da se izvuče. 

Crne rupe nastaju kada masivne zvezde umru - njihovo jezgro se uruši, spoljašnji slojevi se odbace u supernovi, a ono što ostane kolabira do singularnosti, stvarajući crnu rupu.

Prema savremenoj fizici, prostor i vreme su međusobno isprepleteni u četiri‑dimenzionalni kontinuum: prostor‑vreme. Masivna tela savijaju taj kontinuum. Kod crne rupe, savijanje postaje ekstremno - prostor-vreme bukvalno "klizi" prema singularnosti. 

Ako biste posmatrali objekat kako se približava crnoj rupi, primećujete da vreme za taj objekat teče sporije - fenomen poznat kao gravitaciona dilatacija vremena. Što bliže singularnosti, to je usporavanje jače.

Foto: Foto: Shutterstock

Kako otkrivamo crne rupe

Sama crna rupa ne emituje svetlost, pa je ne možemo videti direktno. 

Međutim, materija (gas, prašina…) koja se približi crnoj rupi ne pada odmah u nju - prvo formira brzo rotirajući "disk" oko nje. Taj disk (tzv. akrecioni disk) se zagreva i svetli - često u rendgenskom i drugim visokim energijama. Upravo taj disk i emituje zračenje koju astronomi detektuju ž- i tako indirektno otkrivaju crnu rupu. 

Šta ako "padnemo" u crnu rupu?

Pri prelasku horizonta događaja (event horizon), odnosno "granice" iza koje ništa ne može da pobegne, sve - i svetlost i materija - bivaju neizbežno "uvučeni". 

Gravitacija je tamo toliko jaka da sile razlike ("plima/gravitacioni gradienti") postaju razorne -objekat bi bio izdužen, razvučen: efekat poznat kao "spaghetifikacija".

I zato, ukoliko biste ušli u crnu rupu, nije samo da biste nestali, već fizika kakvu poznajemo prestaje da važi, sve što znamo o prostoru, vremenu - propada. 

Foto: Foto: Shutterstock

Kako one zapravo izgledaju?

Iako pop kultura često crne rupe prikazuje kao portale, tunele kroz vreme, ili "vrata" u druge univerzume - realnost, prema današnjoj nauci, je mnogo običnija, ali i strašnija: Crna rupa je ružno, smrtonosno savijanje prostor‑vremena.

Ne postoji "tunel kroz vreme" ni "putovanje u paralelne univerzume" na način kako to prikazuju filmovi - sve teorije o tome su spekulativne i nemaju potvrdu, informacije preneo portal Britannica.com.

Ono što znamo je da crna rupa ne emituje svetlost, da sve biva rastrgano ako se preblizu primakne, i da je njen identitet skriven iza horizonta događaja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.