Transplantacije će totalno drugačije izgledati: Svinjski organi biće superiorniji od ljudskih

Transplantacija svinjskih bubrega živim ljudima mogla bi jednog dana biti superiornija u odnosu na transplantaciju ljudskih organa.

Dr Robert Montgomeri, direktor Instituta za transplantaciju NYU Langone i jedan od vodećih hirurga na polju ksenotransplantacije istakao je da je prva transplantacija u ovom kliničkom ispitivanju već je obavljena, dok se druga očekuje u januaru.

Prema planu, 6 pacijenata primiće svinjske organe, genetski modifikovane na 10 mesta kako bi se smanjilo odbacivanje od strane ljudskog tela. Ukoliko Američka agencija za hranu i lekove (FDA) da odobrenje, ispitivanje će biti prošireno na još 44 transplantacije.

 

Cilj ksenotransplantacijeje rešavanje problema nedostatka ljudskih organa. Prema podacima britanske službe za krv i transplantaciju, samo u Velikoj Britaniji je više od 12.000 ljudi umrlo ili je uklonjeno sa liste čekanja za transplantaciju tokom poslednjih 10 godina pre nego što su dobili novi organ.

Učesnici u novom ispitivanju su ili oni koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju ljudskog bubrega ili se nalaze na listi čekanja za takav organ, ali se smatra verovatnijim da će umreti ili ostati bez transplantacije u roku od pet godina nego da će ga dobiti.

- Istina je da nikada neće biti dovoljno ljudskih organa - rekao je Montgomeri za Gardijan.

Foto: Shutterstock

On govori iz iskustva. Ne samo da je pionir u hirurgiji transplantacije i jedan od najuticajnijih ljudi 2025. godine prema magazinu Tajm , već je i nasledio srčano oboljenje pod nazivom dilatativna kardiomiopatija, od koje su mu umrli otac i brat. Nakon što je Montgomeri doživeo sedam srčanih zastoja, od kojih je jedan doveo i do jednomesečne kome, presađeno mu je srce 2018.

- Mislim da svi zaista znaju da imamo strašan problem u pogledu racionalizacije organa jer postoji tolika oskudica u zalihama. Ali dok ne uđete u kožu nekoga ko čeka na transplantaciju, ne razumete u potpunosti koliko je malo verovatno da ćete dobiti transplantat na vreme - rekao je on.

Montgomeri je uveo nove pristupe za povećanje ponude ljudskih organa, uključujući „domino“ uparene transplantacije bubrega. U ovoj situaciji, živi donor čiji je bubreg nekompatibilan sa predviđenim primaocem spaja se sa drugim pacijentom, čiji se sopstveni nekompatibilni donor zatim spaja sa trećim pacijentom i tako dalje, stvarajući lanac donora i primalaca koji povećava dostupnost kompatibilnih organa.

Foto: Shutterstock

Montgomeri je takođe bio lider u korišćenju organa donora sa hepatitisom C, lečeći primaoce lekovima kako bi se eliminisala rezultujuća infekcija, a čak je i sam prihvatio srce pozitivno na hepatitis C za sopstvenu transplantaciju.

Ipak, rekao je da su potrebni i drugi pristupi.

- Provodeći karijeru pokušavajući da postepeno povećam broj dostupnih ljudskih organa, shvatio sam da jednostavno nismo postizali toliki napredak, bar ne na značajan način. I svaki napredak koji smo postigli bio je na neki način poništen stalno rastućim brojem ljudi koji čekaju na transplantaciju – rekao je on.

Iako ideja o ksenotransplantaciji postoji decenijama, Montgomeri je rekao da su se nedavni pomaci pokazali ključnim – uključujući mogućnost stvaranja genetski modifikovanih svinja.

- Bilo je raznih šala na račun ksenotransplantacije, poput one da je ona odmah iza ugla, ali da je taj ugao užasno dugačak. Ali odjednom, mi smo tu – rekao je doktor.

Montgomeri je 2021. obavio prvu na svetu transplantaciju organa sa genetski modifikovane svinje na čoveka. Iako je primalac bubrega bila ždano mrtva osoba, Montgomeri je rekao da je to bio važan korak koji je pokazao da organi nisu odmah odbačeni i pružio ključne bezbednosne podatke koji su otvorili vrata za upotrebu kod živih ljudi. Kako je dodao, moguće je da svinjski organi vremenom postanu superiorniji od ljudskih za transplantaciju, uz mogućnost daljih genetskih modifikacija kako bi odbacivanje bilo manje verovatno.

- Oni bi u jednom trenutku mogli biti superiorniji jer ih možemo stalno modifikovati da budu bolji, dok to ne možete uraditi sa ljudskim organom - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Studije istraživača, uključujući i Montgomerija, pokazale su da transplantacija svinjskog timusa (grudne žlezde), organa uključenog u razvoj i selekciju imunih ćelija, zajedno sa bubregom takođe može poboljšati toleranciju, povećavajući mogućnost da se na kraju smanji ili čak eliminiše potreba za lekovima protiv odbacivanja.

- Još nismo dotle stigli, ali zato i radimo ove studije - rekao je on.

Iako je novo kliničko ispitivanje prvo koje se sprovodi na ovaj način, svinjski organi su ranije bili presađivani malom broju ljudi, od kojih je većina već bila teško bolesna.

Nekima od tih pacijenata su organi naknadno morali biti uklonjeni, dok su drugi preminuli, mada ne nužno zbog komplikacija u vezi sa transplantacijom. Međutim, Montgomeri je naveo da postoje dva živa primaoca svinjskih bubrega koji još uvek imaju te organe.

Rekao je da su bubrezi i srca organi koji obećavaju za ksenotransplantaciju, dok su pluća komplikovanija.

- Jetra je još misterijam ne znamo da li će to funkcionisati - dodao je.

Rekao je da ne bi imao ništa protiv da i sam primi svinjsko srce.

- Sledeći put, ako nastavim da budem zdrav i živ, svakako bih to razmotrio. Imam decu koja imaju istu genetsku bolest kao i ja i svakako stalno mislim na njih; želim da imaju više opcija nego što su imali moj otac, moj brat ili ja – zaključio je Montgomeri.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.