Naučnici ostali zatečeni onim što su otkrili o ljudskom smehu: Evo ko je umešao prste

Naučnici su otkrili da ljudski smeh ima mnogo dublje evolutivne korene nego što se verovalo. Novo istraživanje sugeriše da isti ritam smeha delimo sa velikim čovekolikim majmunima već 15 miliona godina.

Veliki čovekoliki majmuni smeju se slično kao moderni ljudi možda već punih 15 miliona godina. To je zaključak studije naučnika sa Univerziteta u Voriku.

Ovo saznanje nudi neočekivane tragove o tome kako se razvio ljudski govor, piše EurekAlert. 

Foto: Shuterstock

Svi živi veliki čovekoliki majmuni - šimpanze, bonobo majmuni, gorile i orangutani - smeju se. Ali do sada je bilo nejasno kako se naš smeh menjao tokom miliona godina evolucije i kako bi mogao biti povezan sa razvojem govora kod ljudi.

Ponađen isti obrazac

U novoj studiji objavljenoj u žurnalu Communications Biology, istraživači sa Vorika analizirali su snimke smeha četiri orangutana, dve gorile, tri bonoboa, četiri šimpanze i četiri čoveka. Kroz 140 sekvenci smeha, pronašli su isti obrazac: sve vrste proizvode smeh sa ravnomerno raspoređenim ritmičkim intervalima između uzastopnih zvukova.

Istraživači sugerišu da je ova osnovna ritmička struktura već bila prisutna kod zajedničkog pretka pre 15 miliona godina i da je ostala izuzetno očuvana, budući da svi živi veliki čovekoliki majmuni i dalje pokazuju isti osnovni obrazac.

- Kako su ljudi razvili izuzetnu sposobnost govora? Govor ne ostavlja fosile, a složeni jezik postoji samo kod naše vrste. Ali pronašli smo trag star 15 miliona godina na neočekivanom mestu: u našem smehu. Za razliku od govora, smeh dele svi živi veliki čovekoliki majmuni. Poređenjem načina na koji se različite vrste smeju, vidimo da je osnovna ritmička struktura ostala nepromenjena od našeg poslednjeg zajedničkog pretka. To je izvanredno - rekla je dr Kjara de Gregorio, istraživačica sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta u Voriku.

Foto: Shutterstock

Istraživači su otkrili da je, dok je osnovni ritam ostao konstantan, ljudski smeh postao brži, raznolikiji i dobio je sofisticiranu kontrolu zavisnu od konteksta. Među velikim čovekolikim majmunima, jedino ljudi imaju sposobnost da kontrolišu kada i kako se smeju u zavisnosti od situacije: nekontrolisani smeh pri golicanju oštro se razlikuje od učtivog smeha na sastanku, nervoznog smeha nakon greške ili zaraznog smeha koji se širi kroz grupu prijatelja. To je isti osnovni ritam, ali oblikovan svesnom kontrolom radi prenošenja različitih emocija i namera.

Nalazi ove studije ukazuju na to da su tokom evolucije velikih čovekolikih majmuna naši preci postepeno razvijali veću kontrolu nad vremenskim rasporedom svojih vokalizacija, uključujući smeh. Sofisticirana vokalna kontrola je fundamentalni gradivni blok govora.

BONUS VIDEO