Misteriozne pruge pojaviće se tokom pomračenja Sunca i u Srbiji: Naučnici još nemaju odgovor šta ih stvara

Nova prilika za istraživanje misterioznog fenomena senki pruga stiže sa potpunim pomračenjem Sunca koje će biti vidljivo i iz Srbije.

Nova prilika za istraživanje neobičnog fenomena poznatog kao senke pruge (shadow bands) stiže sa potpunim pomračenjem Sunca koje će se dogoditi u sredu. Potpuno pomračenje biće vidljivo duž područja koje se proteže preko severnog dela Rusije, istočnog Grenlanda, zapadnog Islanda, severne polovine Španije i severoistočnog dela Portugala, dok će iz Srbije biti vidljivo delimično pomračenje koje počinje između 19.25 i 19.30 časova.

Reč je o fenomenu koji se pojavljuje u trenucima neposredno pre i nakon potpunog pomračenja Sunca, odnosno tokom kratkog perioda kada Mesec u potpunosti zakloni Sunčev disk i dnevno nebo naglo potamni. Neposredno pre nego što Sunce potpuno nestane iza Meseca, po površinama na tlu počnu da se kreću tamne i svetle pruge, kao da senke „jure“ po zemlji.

Foto: EPA

Iako ih ljudsko oko relativno lako uočava, senke pruge naučnicima predstavljaju veliki problem kada pokušavaju da ih snime jer je kontrast između svetlih i tamnih područja veoma suptilan. Za ovaj fenomen danas postoje dve glavne teorije, ali naučnici i dalje nemaju konačan odgovor na pitanje šta ih zapravo stvara.

Eksperiment sa balonom poljuljao vodeću teoriju

Jedna od vodećih teorija, postavljena još 1980-ih, povezuje nastanak senki pruga sa turbulencijama u Zemljinoj atmosferi – nalik treperenju zvezda. Kako bi proverili tu teoriju, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Pitsburgu Dejvid Turnšek i grupa studenata pod nazivom „Pitt shadow bandits“, uz finansiranje NASA-e, sproveli su istraživanje tokom potpunog pomračenja Sunca u SAD 2017. godine.

Foto: Shutterstock

Naučnici su postavili detektore svetlosti (fotodiode) na tlo i na balon koji je dostigao visinu od 25 kilometara, iznad većine Zemljine atmosfere. Očekivali su da će signal zabeležiti na tlu, ali ne i na balonu. Međutim, zabeležili su trajni signal frekvencije od 4,5 herca na obema lokacijama.

Turnšek je tim povodom izjavio:

„Videli smo taj efekat iznad atmosfere i na tlu, što je značilo da bi vodeća teorija o senkama prugama mogla biti pogrešna u smislu da to nije jedino objašnjenje za njih.“

Iskustvo iz dečačkih dana kao inspiracija za istraživanje

Dejvid Turnšek, koji se u svom naučnom radu prvenstveno bavi nastankom galaksija i kvazarima, sa ovim se fenomenom prvi put susreo još u mladosti tokom pomračenja Sunca 1970. godine u blizini Virdžinija Biča.

Prisećajući se tog trenutka, Turnšek je rekao:

Foto: Shutterstock

„Mislim da sam imao 14 godina. Otišao sam da posmatram potpuno pomračenje u blizini Virdžinija Biča. Bilo je to 1970. godine. Napravio sam sopstveni teleskop i otišao tamo kako bih pokušao da fotografišem pomračenje.“

Tada je primetio fenomen koji ga je fascinirao narednih nekoliko decenija:

„Dok sam bio tamo, neposredno pre potpunog pomračenja, primetio sam kako se te pruge svetlosti prelivaju preko tla.“

Nadstojeće pomračenje Sunca pružiće novu priliku naučnicima i posmatračima širom sveta da primene nove tehnologije i konačno odgonetnu šta uzrokuje ove tajanstvene svetlosne pruge na tlu.

BONUS VIDEO