Danas je važan sastanak! Donosi se odluka o "prestupnoj sekundi" - Način merenja vremena se zauvek menja

Stručnjaci iz 69 država danas odlučuju o ukidanju prestupne sekunde, koja već više od pola veka usklađuje naše satove sa rotacijom Zemlje.

Danas će se verovatno doneti odluka koja zauvek menja način na koji merimo vreme. 

Neće se raditi o pomeranju kazaljki, ukidanju letnjeg računanja vremena ili skraćivanju dana. Umesto toga, naučnici žele da ukinu jednu naizgled nevažnu stvar: dodatnu sekundu koja se povremeno ubacuje u naše satove kako bi ostali usklađeni sa okretanjem Zemlje.

Prestupna sekunda

Ova sitnica poznata je pod nazivom "prestupna sekunda", decenijama je omogućavala da vreme koje mere atomski satovi odgovara vremenu određenom položajem Sunca. Međutim, ono što je pre pedesetak godina bilo prikladno naučno rešenje danas predstavlja sve veći problem za digitalni svet.

 

CNN je izvestio da predstavnici 69 država članica Međunarodnog biroa za tegove i mere (BIPM) danas održavaju sastanak u Versaju, nedaleko od Pariza, kako bi glasali o predlogu za ukidanje prestupne sekunde.

Glasanje će se dogoditi danas, 15. oktobra, a ako predlog bude prihvaćen, nova pravila trebalo bi da stupe na snagu 20. maja 2027. godine. Time bi se završila praksa uvedena 1972. godine, kada su naučnici prvi put odlučili da povremeno dodaju jednu sekundu zvaničnom svetskom vremenu.

Foto: Shuterstock

Gde dolazi do problema?

Na prvi pogled sve zvuči pomalo apsurdno. Dan ima 24 sata, sat ima 60 minuta, a minut 60 sekundi. Šta bi tu moglo da bude sporno?

Problem je u tome što se Zemlja ne okreće uvek istom brzinom. Njena rotacija neprestano se menja pod uticajem gravitacije Meseca, kretanja materijala duboko u unutrašnjosti planete, kao i preraspodele okeanske vode i leda na površini. Čak i klimatske promene, odnosno topljenje polarnih ledenih pokrivača, mogu da utiču na brzinu kojom se naša planeta okreće, piše 24 sata.

Zbog tih promena astronomski dan ne traje uvek tačno 86.400 sekundi. Razlike su toliko male da ih običan čovek nikada ne bi primetio, ali za naučnike koji vreme mere preciznošću nezamislivom pre samo nekoliko decenija, one su veoma važne. Zemlja se tokom dugih vremenskih perioda postepeno usporava, ali njena rotacija može privremeno i da se ubrza.

- Moramo da odlučimo da li je najvažnije određivati vreme prema nebeskim telima ili ćemo se osloniti na stabilnije satove koje smo sami napravili - objasnio je za CNN Džef Šerman iz američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST).

Viševekovni problem

Taj sukob između astronomije i tehnologije zapravo traje decenijama. Sve do sredine 20. veka ljudi su vreme određivali prvenstveno prema kretanju Zemlje i položaju Sunca. Čuvena opservatorija Grinič u Londonu postala je simbol takvog načina merenja vremena. Kada Sunce dostigne najvišu tačku iznad tamošnjeg meridijana, nastupa lokalno podne, a upravo se iz Griniča razvio sistem vremenskih zona kakav danas poznajemo.

Međutim, dolaskom atomskih satova pedesetih godina prošlog veka sve se promenilo. Umesto posmatranja Sunca, naučnici su počeli da koriste izuzetno pravilne oscilacije atoma kako bi odredili trajanje sekunde. Atomski satovi bili su neuporedivo precizniji od merenja zasnovanih na Zemljinoj rotaciji, ali ubrzo se pojavio novi problem: dva sistema merenja vremena polako su počela da se razilaze.

Foto: Pixabay

Uvođenje dodatne sekunde

Rešenje je pronađeno 1972. godine. Naučnici su odlučili da povremeno dodaju jednu sekundu koordinisanom svetskom vremenu (UTC), međunarodnom standardu na kojem se zasnivaju satovi širom planete. Tako su atomski satovi i vreme određeno rotacijom Zemlje ostajali gotovo savršeno usklađeni.

Kada bi stručnjaci utvrdili da se razlika približava dozvoljenoj granici, na kraju juna ili decembra dodavala bi se dodatna sekunda. Umesto da digitalni sat sa 23:59:59 odmah pređe na 00:00:00, nakratko bi prikazao neobično vreme — 23:59:60. Tek nakon toga počinjao bi novi dan.

Od 1972. do danas takva korekcija sprovedena je 27 puta, a poslednji put 31. decembra 2016. godine. Većina ljudi to nikada nije primetila. Nisu dobili dodatni minut sna, nisu zakasnili na posao i nisu morali da podešavaju satove.

Međutim, računarski sistemi imali su znatno više problema. Za razliku od ljudi, računari često moraju da beleže vreme sa preciznošću od hiljaditog, milionitog ili čak milijarditog dela sekunde. Takva tačnost potrebna je za bankarske transakcije, trgovanje na berzama, satelitsku navigaciju, telekomunikacije i rad velikih internet sistema.

Dodatna sekunda, koja se pojavljuje nepravilno i najavljuje svega nekoliko meseci unapred, može da poremeti računarske programe koji očekuju da svaki minut ima tačno 60 sekundi.

Sekunda oborila internet sistem

Posledice su već bile vidljive. Kada je 2012. godine dodata prestupna sekunda, problemi su pogodili internet platforme "Reddit" i "LinkedIn", dok je australijska avio-kompanija "Qantas" imala poteškoće sa sistemom za rezervacije.

Četiri godine kasnije, tokom poslednjeg dodavanja prestupne sekunde, poteškoće su zabeležene i u američkoj kompaniji "Cloudflare", čija infrastruktura podržava veliki deo svetskog internet saobraćaja.

Prema CNN-u, velike tehnološke kompanije već godinama zagovaraju ukidanje dodatne sekunde. Među njima je i "Meta", koja je upozoravala da nepravilne vremenske korekcije predstavljaju ozbiljan problem za računarske sisteme.

Foto: Shuterstock

Današnja tehnologija zavisi od besprekornog usklađivanja vremena. Finansijska transakcija koja se dogodi na jednoj strani sveta mora da bude vremenski usklađena sa drugom transakcijom udaljenom hiljadama kilometara. Satelitski navigacioni sistemi koriste precizne vremenske signale kako bi izračunali položaj korisnika, dok elektroenergetske mreže i telekomunikaciona infrastruktura takođe zavise od tačnog merenja vremena.

U takvom sistemu jedna sekunda više nije sitnica. Ona može biti dovoljna da računar pogrešno zabeleži redosled događaja ili da program prestane pravilno da radi.

Promene u Zemljinom kretanju

Rasprava o ukidanju prestupne sekunde dobila je dodatni značaj zbog neobičnog ponašanja Zemlje poslednjih godina. Iako se naša planeta dugoročno usporava, njena rotacija se u novije vreme povremeno ubrzavala.

To otvara mogućnost da naučnici prvi put u istoriji moraju da urade nešto potpuno suprotno dosadašnjoj praksi: da oduzmu jednu sekundu od zvaničnog vremena.

Takva korekcija naziva se negativnom prestupnom sekundom. Umesto dodavanja vremena, satovi bi morali da preskoče jednu sekundu. Problem je u tome što takav postupak nikada nije sproveden, pa niko sa sigurnošću ne zna kako bi na njega reagovali svi računarski sistemi na svetu.

Prema proceni koju navodi Međunarodni biro za tegove i mere, verovatnoća da će negativna prestupna sekunda postati potrebna do 2035. godine iznosi oko 30 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da mnogi operateri kritične infrastrukture nisu spremni za takvu promenu. Troškovi pripreme mogli bi da budu ogromni. BIPM procenjuje da bi prilagođavanje pojedinih sistema moglo da zahteva ulaganja uporediva sa pripremama za problem poznat kao Y2K, odnosno računarsku pretnju povezanu sa prelaskom iz 1999. u 2000. godinu, kada se strahovalo da deo programa neće pravilno prepoznati novu godinu.

Zbog toga naučnici žele da reaguju pre nego što negativna prestupna sekunda postane stvarnost.

Uvođenje prestupnog sata?

Predlog koji se nalazi pred predstavnicima 69 država zapravo je veoma jednostavan. Umesto stalnog usklađivanja atomskog i astronomskog vremena, dozvolilo bi se da se ta dva sistema postepeno udaljavaju.

Prema novom modelu, njihova razlika smela bi da naraste do čak 3.600 sekundi, odnosno jednog sata. Za tako veliko odstupanje, prema sadašnjim procenama, trebalo bi da prođe više od 3.000 godina.

Drugim rečima, čovečanstvo bi tokom mnogih vekova prestalo da razmišlja o dodavanju ili oduzimanju sekundi. Tek daleke buduće generacije morale bi da odluče da li treba uvesti neku novu korekciju, možda čak i takozvani prestupni sat.

Foto: Shutterstock

Patricija Tavela, direktorka odeljenja za vreme Međunarodnog biroa za tegove i mere, objasnila je da se o takvoj reformi raspravlja više od dve decenije. Još 2022. godine države članice podržale su postepeno napuštanje prestupne sekunde najkasnije do 2035. godine, a sada se razmatra znatno ranija primena.

Zanimljivo je da nisu sve države oduševljene ovom promenom. Rusija se ranije protivila ukidanju prestupne sekunde jer njen satelitski navigacioni sistem GLONASS koristi takve korekcije, za razliku od američkog GPS-a i evropskog Galilea.

Velika Britanija dugo je bila skeptična zbog istorijske povezanosti Griniča sa merenjem vremena, ali je u međuvremenu promenila stav.

Deo naučnika smatra da se problemi sa prestupnom sekundom preuveličavaju. Među njima je Marek Zibart, profesor svemirske geodezije na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), koji upozorava da se čovečanstvo postojećim sistemom služi već decenijama.

Prema njegovom mišljenju, ukidanje prestupne sekunde takođe će zahtevati prilagođavanje brojnih računarskih programa, pa nije sasvim jasno koliko bi promena bila jednostavnija od zadržavanja postojećeg sistema.

Filozofski problem

Osim tehničkih razloga, on ističe i filozofski problem. Vreme je tokom čitave ljudske istorije bilo povezano sa smenom dana i noći, izlaskom i zalaskom Sunca i ritmom prirode. Prepuštanjem merenja vremena isključivo atomskim satovima čovečanstvo bi postepeno oslabilo tu drevnu povezanost.

Luiz Devoy, viša kustoskinja Kraljevske opservatorije u Griniču, smatra da većina ljudi ovu promenu uopšte neće primetiti.

Naši životi i dalje će biti određeni izlaskom Sunca, radnim vremenom, školskim rasporedima i biološkim ritmom, bez obzira na to kako naučnici odluče da usklađuju atomske satove.

Prestupna sekunda pritom nema nikakve veze sa prestupnom godinom, pa februar neće izgubiti svoj dodatni dan. Neće se promeniti ni trajanje sata, minuta ili sekunde, niti će građani Srbije morati drugačije da podešavaju svoje satove.

BONUS VIDEO