Naučnici proučavali paukove tokom sna: Nećete verovati šta sanjaju

Naučnici su otkrili da australijski pauk skakač pokazuje obrasce spavanja slične onima kod ljudi i drugih životinja. Ovo otkriće ukazuje na to da bi i pauci mogli imati fazu sna nalik REM fazi, povezanu s brzim pokretima očiju i trzajima mišića.

Istraživači sa Instituta za organizmičku biologiju Univerziteta u Bonu ispitali su ovo na primeru australijskog pauka skakača Portia fimbriata, saopštio je Univerzitet u Bonu.

- Istraživali smo da li pauci zaista spavaju – i da li, poput ljudi i drugih životinja, prolaze kroz različite faze sna. Da bismo to uradili, beležili smo ponašanje australijskog pauka skakača Portia fimbriata u visokoj rezoluciji tokom nekoliko dana i noći i sprovodili eksperimentalna testiranja. Ono što znamo o snu potiče gotovo isključivo od kičmenjaka. Do sada su nedostajali eksperimentalni dokazi o pravom obrascu spavanja kod paukova - navodi se u saopštenju i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Vrste iz roda Portia hrane se drugim paucima. Njihove raznovrsne strategije lova često se tumače kao znak inteligencije: primera radi, oni oponašaju vibracije insekata koji se koprcaju uhvaćeni u mrežu kako bi privukli pauke koji pletu mreže. Njihovo sofisticirano lovačko ponašanje ukazuje na posebne sposobnosti učenja. Upravo to čini ovog pauka tako zanimljivim. I to sa skromnim dimenzijama: australijski pauk skakač Portia fimbriata, kog smo proučavali, kada potpuno odraste, otprilike je veličine kovanice od jednog evra.

Oni navode da su posmatrali jedinke vrste Portia fimbriata u malim plastičnim posudama prečnika 12 centimetara, pod promenljivim svetlosnim uslovima tokom nekoliko dana, kako bi zabeležili dnevno-noćne ritmove.

Za noćna snimanja koristili su infracrvene kamere kako bi detaljno dokumentovali položaje spavanja, faze mirovanja i faze nalik REM-u. Proverili su da li su životinje zaista bile u stanju sna pomoću akustičkog stimulusa i merenjem njihovog vremena reakcije. Pored toga, testirali su da li pauci nadoknađuju san nakon prekida spavanja.

Foto: Shutterstock

- Najveći izazov bio je pronaći stimulus za eksperimente buđenja na koji bi životinje pouzdano reagovale. Na kraju krajeva, pauci doživljavaju svet veoma drugačije od nas. Istovremeno, morali smo da ostanemo oprezni kako ne bismo preuranjeno ili preterano tumačili pokrete nalik REM-u, već da korak po korak proveravamo da li oni zaista znače ono što smo pretpostavljali. I sve to smo morali da uradimo bez mogućnosti merenja moždane aktivnosti, oslanjajući se isključivo na ponašanje životinja. To je zahtevalo veoma detaljnu i, pre svega, dugotrajnu video-dokumentaciju, što je sa sobom donelo ogromne količine podataka – još jedan u nizu izazova - naveli su naučnici.

BONUS VIDEO