Ovo brdo kod Gadžinog Hana naslednici ne mogu da prepoznaju! Za sve je kriva baka Ljubica

Jedno brdo u selu Taskovići kod Gadžinog Hana svakog proleća počne da se transformiiše...Promena počinje polako, svakog proleća i tako je duže od 60 godina!

Baka Ljubica, majka Dušana Dimitrijevića obožavala je cveće. Sadila ga je po čitavom dvorištu, a šezdesetih godina prošlog veka zumbulima je zasadila čitavo brdo tik iznad njihove porodične kuće.

Prošlo je više od 60 godina od kada je zasadila prve lukovice a i dan danas cvetaju kao i prvih godina kada su posađeni.

Foto: D. K.

 

Dušan i njegova supruga Slavica kažu da zahvaljujući "mirisnom nasleđu" svakog proleća dopune svoj kućni budžet.

 - Moja majka je uživala u cveću i kada bi došla sa njive prvo bi se njime bavila i zalivala ga, a onda radila sve druge kućne poslove. Ne znam kako je došlo do toga da počne da sadi zumbule, ali pošto je zasadila prva dva reda, svake godine bi sadila još po neki red lukovica iz prethodnih redova. Bila je baš uporna. Zbog problema sa zdravljem koje je imala, počeo sam da joj pomažem pa smo zajedno sadili. Ja napravim redove, a ona stavlja lukovice - priča Dušan.

 

U početku, dodao je, njegova majka je prodavala zumbule, a onda je 1973. godine on to počeo da radi, jer je te godine kupio prvi auto.

Godinama je, kaže, od prodaje zumbula plaćao registraciju kola, jer mu je registracija isticala baš u vreme kada je završavao prodaju!

Foto: D. K.

 

Danas mu je ovo brdo sa zumbulima najvažnije zbog majke i sećanja na nju.

- Ona je sadila zumbule i volela ih je i zato ih mi sada beremo sa merakom. Brdo svakako ne možemo ni za šta drugo da iskoristimo. Posadili smo šljive između zumbula, ali se rod osuši i opadne svake godine, pa nam sada stabla koriste jedino da se za njih držimo tokom berbe - govori Dušan.

Prema rečima njegove supruge Slavice zumbuli ne zahtevaju okopavanje, kao ni zalivanje i prskanje, tako da praktično nemaju nikakva ulaganja u njih.

Foto: D. K.

 

- Kada im se tokom leta osuše listovi suprug ih pokosi, jer pokosi i travu koja raste na brdu, i to je to. Ne okopavam ih jer su im lukovice veoma duboko u zemlji. Onima koji su prvi posađeni lukovice su se spustile sigurno pola metra u dubini iako je zemlja crvena i vrlo loša - priča Slavica.

- Nije nam više lako da ih beremo jer smo oboje u godinama, ali beremo, beremo, pa sednemo - priča Slavica.

Ono što i Dušana i Slavicu godinama čudi jeste to što se i na grobu baka Ljubice svakog proleća sve plavi od zumbula!

Ne sećaju se da su ih tamo posadili, a ipak na grobu ima više od 100 korena zumbula.