Njive su njegov Gazimestan! Domaćin Marko skoro pregazio osmu deceniju ima recept za zdrav život (FOTO)

Marko Đurić, domaćin iz Klenja u Mačvi zvanično je 12 godina "poljoprivredni penzioner", ali i u "trećem dobu" obrađuje četiri hektara zemlje, u bašti proizvodi povrće, gaji stoku i održava voćnjak.

Iako živi sam na imanju, sve stigne da uradi na vreme, pa je i na svoj 77. rođendan u četvrtak pred Vaskrs posejao kukuruz na njivi površine 1,5 hektara. 

- Najvažnije je da sam zdrav. Bez obzira na samoću, može sve da se postigne. Imam svoj traktor Ferguson, taman je za mene i moje godine i polako uzorem i spremim leju za sejanje. Samo setvu, žetvu i berbu platim da se obavi, sve ostalo radim sam - kaže Marko.

Na 1,5 hektara jesenas je posejao pšenicu i ječam, pa tako cele godine ima dovoljno hrane za svinje i ovce. Kada završi posao u oboru radni dan nastavlja u bašti.

- Luk sam odavno zasadio, već se zeleni. Svake godine imam svega po malo, paradajza, paprike, krompira, šargarepe i drugog povrća. Ništa ne prskam, a baštu đubrim samo stajnjakom - nastavlja Marko.

Iako je završio ekonomsku školu Marko je ostao na dedovini kojoj i danas, kao u mladosti "služi", a ona mu bogato uzvraća. Poslovi na imanju, po njegovom uverenju, pomogli su mu da sačuva zdravlje i vitalnost pa pojedince ubeđuje kako "gazi" osmu deceniju i duže od deceniju prima penziju. 

- Pre dve godine sam prvi put posle deset godina od penzionisanja otišao u banju preko Fonda PIO. Dva puta su mi menjali termine koje sam dobio u vreme žetve pšenice i berbe kukuruza. Rekao sam im ako ne može da se promeni, onda ne moram ni da idem kad već do sada nisam. Ne može seljak da se odmara, a njiva da ga čeka - kazao je vredni domaćin koji je plodnoj zemlji posvetio i stihove - "Te njive su moj Gazimestan, moja rađanja i svanuća, i med s gorčinom, i slatkoća u saću..."

Samačke dane i noći skraćuje čitajući knjige, prelistava arhivu svojih zapisa i fotografija o prošlosti rodnog sela i cele Mačve koje je beležio skoro pola veka. Oni koji ga dobro poznaju smatraju ga istinskim hroničarom, jer je istražujući daleku istoriju sela od zaborava sačuvao sećanje na značajne ljude i interesantne, neobične i važne događaje. Tako su nastale i nesvakidašnje priče koje je napisao.

U njima kao bujica naviru davno zaboravljeni lokalizmi ovog kraja i  mudre misli koje Marko nadahnuto pripoveda mladima i povremeno objavljuje na svom profilu simboličnog naziva "Zov polja".