Zašto nam propadaju pčele? U lozničkom kraju katastrofa

Desetkovani pčelinjaci širom Srbije prema pojedinim pčelarima nagoveštavaju da će posle ovog proleća mnogi odustati od pčelarenja...

Ogromni gubici pčela beleže se u svim krajevima Srbije od Vojvodine do juga Srbije.

Šteta kod lozničkih pčelara varira između 30 i 50 odsto, ali ima i pčelinjaka gde je šteta stoprocentna.

Krajem prošlog leta pčelari su predviđali tešku godinu sa izvesnim gubicima, ali ni oni nisu mogli naslutiti da će početak ove godine biti ovako katastrofalan, s obzirom na to da su pojedini pčelinjaci u ovom kraju potpuno ugašeni.

Predsednik Pčelarskog društva Loznica Dragan Radičević ocenio je da veće gubitke beleže pčelari koji su selili svoje košnice.

Foto: T. J.

 

Manjak polena, visoke temperature tokom leta, suša, sve su to problemi koji su doprineli trenutnoj situaciji. Ipak, najveći problem možda je neadekvatno vreme primene tretmana protiv varoe (pčelinjeg krpelja).

Foto: Privatna arhiva

 

- Tačno je da priroda radi svoj deo i mi moramo da se prema pčelama ophodimo u skladu sa prirodom. Prošla godina bila je veoma teška za rad, jer je vegetacija poranila i do trideset dana u prolećnom delu, što znači da su prve paše, bagrem i uljana repica, cvetale ranije, a to je pomerilo biološki razvoj pčela i tretmani koji se sprovode leti morali su biti odrađeni ranije - rekao je Radičević.

Ti tretmani, prema njegovim rečima, nisu mogli biti pomereni jer je suncokret, poslednja paša u godini, cvetao u vreme kada inače cveta, u julu mesecu, i zato je najveći broj pčelara zakasnio sa tretmanima protiv varoe.

I on sam je, lično, pretrpeo veliku štetu u pčelinjaku a kako je ocenio posle ovog proleća mnogi pčelari će odustati od pčelarenja. 

Posao im je, kako komentarišu, postao previše rizičan, i to ne samo zbog vremenskih prilika. Cene meda na veliko niske su godinama, a na tržištu je sve više falsifikovanog i uvoznog meda.

Za obnovu pčelinjaka, prema prostoj računici za 200 rojeva treba 20.000 evra.

A sem novca, problem može da bude i to što neće imati od koga da kupi košnice, jer je situacija u celoj Srbiji loša.

Loznički pčelari smatraju da će meda sigurno biti manje, a tek će se videti koliko će smanjenje broja pčela uticati na prinose voćarskih, ratarskih i povrtarskih kultura...