Šta se beli u Banatu? Zabelelo, a i zamirisalo

Kad izdaleka ugledate bela polja u Banatu ili Potisju, učiniće vam se da je to sneg! Onda će vas kombajn još više zbuniti...

Bele latice kamilice, koju zovu još i kraljicom među biljem,zavešće vas na prvi pogled a onda i na miris. 

Žetva ove mirisne lekovite biljke ove godine počela je na vreme, a tako je i na poljima jednog od najvećih proizvođača u Srbiji, gazdinstva Oluški iz Čoke, koje smo posetili.

Kombajni ubiru mirisne bele cvetove koji su, kažu, ove godine odličnog kvaliteta. Na oko sto hektara, u ataru Čoke i Sente, miris kamilice raširio se poljima. Proizvođači kažu da je očekivani rod od 700 do 800 kilograma cveta po katastarskom jutru.

- Prošle godine počeli smo sa berbom dve do tri nedelje ranije i otprilike smo u ovo vreme završavali žetvu. Uzimajući u obzir padavine koje su bile u prethodnih mesec dana, za sada su usevi u dobrom stanju, pa će godina biti rodnija i bolja - kaže Mirko Oluški (55).

Pored kamilice, na još 200 hektara posejao je i drugo lekovito bilje - nanu, melisu, beli slez, komorač.

- Ukupno je oko 300 hektara pod lekovitim biljem i isto toliko pod drugim ratarskim kulturama, ječmom, pšenicom, suncokretom - dodaje Oluški.

 

 

Potisko tlo pokazalo se kao izuzetno povoljno za uzgoj kamilice. Daje dobar prinos, ali je sve manje površina pod lekovitim biljem u Banatu i Bačkoj, jer se svake godine podižu standardi kvaliteta.

- Puno toga treba ispuniti po pitanju veoma skupih regulativa i standarda koje zahtevaju inostrani kupci, ali i kod nas. Međutim, u Srbiji sve teže pratimo kolege u okruženju i šire, jer nemamo subvencije i finansijsku potporu od oko 500 evra po hektaru, koju dobijaju proizvođači u zemljama Evropske unije. Mi radimo o svom trošku. Trudimo se da ostanemo u ovoj priči koju smo davnih dana započeli moj otac Lazar i ja - kaže naš sagovornik.

Kamilica nije zahtevna biljka, pa uprkos tome što je ovog proleća bilo mraza, nema korova na poljima.
- Kapacitet kombajna u ovim uslovima berbe kreće se između 12 i 15 jutara u toku dana. Proleće nije bilo dobro za kamilicu. Imali smo period od desetak dana kiše, a nakon toga tri dana mraza. Ipak, zadovoljni smo prinosom, lepo se bere, nema korova, bukvalno je sam cvet na poljima- navodi kombajner Dušan Kesić.

Za kvalitetan cvet kamilice, važno je izbegavanje pesticida, što je ovoj lekovitoj biljki nepotrebno, ali i nepoželjno. Uporedo sa proizvođačima, vredne pčele obavljaju svoj deo posla oprašivanjem s cveta na cvet.


Nekada smo bili svetski rekorderi

Najveće površine pod kamilicom imale su nekadašnje zemljoradničke zadruge, seća se Lazar Oluški (80), dugogodišnji proizvođač lekovitog bilja. Bilo je to davnih 60-ih i 70-ih godina.

- U Ostojićevu je bilo i više od 160 hektara pod kamilicom. Ceo pašnjak od Ostojićeva do Padeja beleo se od njenih cvetova. Nije bilo mehanizacije kao u današnje vreme, pa se bralo ručno. Bilo je veoma naporno, a za berbu kamilice uzimao se i godišnji odmor, jer se veoma dobro zarađivalo i plaćalo. Bralo se od 3 sata ujutru do maksimalno 9 sati dok ima jutarnje rose. Uspon proizvodnje nastaje krajem 70-ih sa razvojem mehanizacije, kada su počele da se gaje nove sorte. U to vreme najveći proizvođač bila je Argentina, posle nje Mađarska, a Jugoslavija je zauzimala treće mesto u proizvodnji kamilice - otkriva Lazar Oluški.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.