Francuzi mu nisu verovali da Užice zaista postoji! On ga je proslavio i vratio mu se zauvek

U Sali Skupštine grada Užica danas je održana komemorativna sednica u čast našem poznatom dramskom piscu, pesniku, eseisti i besedniku Ljubomiru Simoviću, povodom četrdesetodnevnog pomena.

Veliki broj poštovalaca lika i dela Užičanina Ljubomira Simovića minutom ćutanja odalo mu je poštu. 
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević podsetila je da je Ljubomir Simović čarobnjak pisane reči, kome je zavičaj predstavljao nešto posebno.

- Želimo da ti kažemo da grad u kome si rođen i iz koga si poneo najveći deo onogo što čoveka odredi za ceo život, jeste privilegovan što može da se ponosi tvojim imenom i stvaralaštvom… - rekla je gradonačelnica i između ostalog najavila otvaranje Legata posvećenom užičkom piscu u Narodnoj biblioteci u Užicu, kojoj je poklonio svoju bogatu zaostavštinu 2020. godine.

Sadržaj budućeg legata će obuhvatati sva izdanja piščevih knjiga, plakate, programe, kritike iz raznih delova sveta, audio i video materijale, knjige u kojima se nalaze piščevi prevodi, nekoliko desetina kjniga, časopisa, studija, zbornika koje se bave delom akademika Simovića, kao i porodične i ostale fotografije, pisaći sto iz kuće na Jelovoj gori i mnogo toga još.

Profesor sa Učiteljskog fakulteta u Užicu dr Miomir Milinković govorio je o veličini njegovih dramskih dela "Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište Šopalović", "Boj na Kosovu", po kome je snimljen i istoimeni film.

 

Podsetio je na njegove eseje, pesme, ali i na besede Slovo o pozorištu (1986) i "Molimo se da progledamo" (1995).

- Dobar čovek vičan besedništvu – zaključio je na kraju dr Milinković.

Pozorišni reditelj i gradski većnik Branko Popović govorio je o liku i delu akademika. Između ostalog je pomenio da je majka Ljubomira Simovića bila glumica amater, a otac sufler u tadašenjem posleratnom pozorištu u Užicu.

- Otac je kući donosio mnogo pohabanih dramskih tekstova. Čitajući ih ili samo listajući, Simović je još kao dete ulazio u tajnoviti svet pozorišta sanjajući da i sam jednog dana postane deo tog začudnog sveta – rekao je Popović.

Ispričao je i jednu anegdotu.

- Njegovu predstavu "Putujuće pozorište Šopalović" radio je poznati francuski reditelj. Prilikom rada te predstave u Francuskoj, Simović me je nazvao i zamolio da primim ljude iz Francuske koji dolaze da vide Užice. Pitao sam: "Kako da vide Užice, Ljubo? A on mi kaže:"Pozvali su me na svoju premijeru i između ostalog mi rekli, gospodine Simoviću, hoćemo da se zahvalimo na
odličnoj drami, dobro ste se setili da izmislite jedan grad koji sve ovo ima što ste napisali".

A Ljubo im je odgovorio da taj grad postoji i da ništa nije izmislio. A oni su ga začuđeno pitali: "Postoji grad u kome postoji Gluvaćki potok, Sinjevac, Rakijska pijaca, Žitna pijaca?".

- Pa, postoji - odgovorio im je Ljubo, a oni su mu rekli da to moraju da vide!

Došli su u Užice i slikali sve toponime koje je Simović u svom komadu pomenuo – ispričao je Popović.

Jelena Vasović, u ime Narodnog pozorišta u Užicu, govorila je o njegovim dramskim delima koji su imali premijere u Užicu i da su glumci rado igrali u tim predstavama.

Glumci NP Užice Slobodan Ljubičić i Divna Marić su govorili delove iz dela našeg akademika.
Ljubomir Simović je preminuo 17. aprila 2025. godine u Beogradu. Urna sa njegovim pepelom počiva u porodičnoj grobnici na groblju Dovarje u Užicu...