Uz ovu pesmu svi igraju i pevaju, a retko ko zna ko je njen tvorac

Ova pesma je uvek na repertoaru svih bendova koji sviraju narodnu muziku i na velikim i manjim slavljima. Izvode je horovi širom sveta, mogli smo da je čujemo i u američkom filmu, a čuveni srpski violinista Nemanje Radulović obavezno je izvodi na nastupima širom planete.

Sa prvim taktovima, i srce i noge igraju! "Niška Banja, topla voda" podiže atmosferu i raspoloženje. 

Međutim, malo je poznato da je autor ove pesme obućar, glumac, fotograf, vajar, operski pevač, kompozitor i dramski pisac Dušan Cvetković iz Niške Banje, poznatiji kao čika Duca. 

Cvetković je rođen je 1892. godine u Nišu i profesionalnu karijeru započeo je kao obućarski pomoćnik, ali njegova umetnička priroda bila je jača od svega i vodila ga je kroz život.

Bavio se pevanjem, komponovanjem i glumom a glumio je u predstavama širom nekadašnje Jugoslavije. 

Napisao je čak 57 drama a iza sebe je ostavio 43 ploče starogradske muzike. Iz Beograda je 1923. godine otišao u Pariz, gde je snimio prvu ploču na srpskom jeziku. 
Čuvenu  pesmu "Niška Banja, topla voda", komponovao je davne 1927.godine, a poznatije njegove pesme su i "Oj, Nišavo, vodo mutna", "Mori tugo" i "Jordanke mori". 

Prema rečima Cvetkovićeve praunuke Maje Cvetković Marinković svaka pesma i svaki dramski tekst koji je napisao njen pradeda imaju svoju autentičnu priču. 

 

- Pesma "Niška Banja, topla voda" nastala je kao raport, kada se gradilo banjsko kupatilo. U originalu je samo prva strofa bila ista, a imala je sedam strofa. Muzika i takt su ostali isti, ali vremenom su promenili reči. Zanimljiva priča vezana je i za njegovu pesmu "Udavija se jedan nišlijski kalfa".  Kažu da je nastala iz osvete. Deda Duci se sviđala Stanika, a to je saznao njegov drug Aleksa, potukli su se, a deda je, da bi mu se osvetio, napisao tu pesmu - ispričala je Maja.

Cvetković je učestvovao u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen.

U toku Prvog svetskog rata bio je mobilisan i sa srpskom vojskom prešao je preko Albanije. Tokom 1916. godine bio je na oporavku u Africi, gde je naredne godine počeo da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. 

Kao glumac svoj zenit ostvario je u starijem dobu i istakao se u karakternim i komičnim ulogama, a naročito u izvanrednom tumačenju likova sa juga Srbije.
Umro je 1978. u 86. godini u Nišu.

U Niškoj Banji, njemu u čast, podignut je spomenik u njegovoj prepoznatljivoj pozi...

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.