Toliko su mu dugi, da ih stavlja iza ušiju: Zoran nema konkurenciju

Penzioner Zoran Lazarević (76) iz Niša uskoro će ponovo odmeriti brkove sa konkurencijom na tradicionalnoj manifestaciji "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“ u porti manastira Kalenić kod Rekovca.

Lazarević je na toj manifestaciji pobeđivao već šest puta, a veruje da će i ovog puta osvojiti prvo mesto jer su njegova dva brka sada duga ukupno 2 metra i 30 centimetara!

- Kad god sam otišao tamo uvek sam pobeđivao. Ostali takmičari imaju lepe brkove, uvijene, ali  nisu duži od dvadesetak, trideset centimetara. To mi je i moj brat od ujaka rekao kada me je nagovarao da prvi put odem na takmičenje. On je bio tamo i video da ljudi osvajaju pehare i zahvalnice sa mnogo kraćim brkovima, pa me nagovorio da odem i da se i ja takmičim - kaže Zoran.

Deda Stojadin je kriv za imidž

Naš sagovornik kaže da je brkove počeo da pušta još kao mladić u svom rodnom Gornjem Dragovlju, po uzoru na dedu Stojadina, koji ga je naučio i da svira gajde. 

- Imao sam brkove i pre vojske, a kada sam otišao u armiju morao sam da ih obrijem. Posle sam opet počeo da ih puštam. Imao sam duge brkove sve vreme dok sam radio, a radio sam od 1973. godine do 2011. godine u Beču kao građevinac u jednoj građevinskoj firmi. Tada su mi bili dugački toliko da ih stavim iza ušiju, nisu mogli da budu duži jer sam radio teške poslove pa bi mi smetali dok radim. Međutim, kada sam otišao u penziju 2011. godine rešio sam da ih više ne skraćujem i tako sada "guraju" u dva i po metra - objašnjava Zoran. 

Dodao je da će ih puštati da i dalje rastu, iako ih sve teže i teže nosi, jer su sve teži i teži. 

- Oko njih ima posla, ali meni nije teško da ih svakog trećeg dana perem, istežem i namažem  gelom. Onda ih uvijem oko ušiju. Tako sa njima spavam, a tako ih i uglavnom nosim preko dana. Kada ih nosim puštene, onda ih uvijem u krug i uhvatim štipaljkom. Redovno ih oblikujem makazama, bili bi pri kraju debeli da ih ne oblikujem - kazao je naš sagovornik. 

Osim brkova, voli fudbal i lov.

- Igrao sam dugo fudbal u Beču. Bio sam golman za ekipu koja se takmičila u bečkoj ligi. Bio sam i golman u ekipi koju smo tamo napravili kao reprezentaciju ondašnje Jugoslavije. Lov volim, a vole ga i moji sin i unuk i redovno odlazimo u lovišta. Oni međutim, nisu nasledili moju ljubav prema brkovima i ne nose ih - smeje Zoran.

A žena ljubomorna..

Njegova supruga Svetlana Lazarević dodaje da voli što njen suprug ima duge brkove i pomaže mu da ih neguje. 
- Međutim, malo sam i ljubormorna, jer su žene dok smo bili u Beču htele  da ga ljube zbog brkova. Nemica ide i pita da li su istiniti brkovi, da li mogu da ih pipnem, da li smem da te poljubim, a ja da svisnem od muke - priča Svetlana. 

Zoranov sedmogodišnji praunuk Danjan Lazarević takođe je ponosan na dedine brkove i sa drugom Aleksom Stoiljkovićem rado pridrži pradedine brkove kako bi se videli koliko su dugu. 
Zorana u Srbiji zovu Brka ali ga u Austriji, gde je proveo čitav radnik vek, često porede sa carem Francom Josifom koji je takođe voleo da da nosi brkove.