I on je potpisao čitulju Armaniju: Poznati Čačanin otvorio dušu

U novom broju čačanskog nedeljnika, na pola strane objavljena je čitulja za čuvenog modnog kreatora Đorđa Armanija koji je preminuo 4. septembra. Među 35 imena i nadimaka, na prvom mestu je Biska...

Dragana Albića Bisku poznaje skoro ceo grad. Neki za njega kažu da je živa legenda Čačka! Po njemu je muzičar Radomir Mihailović Točak nazvao nekoliko svojih pesama, pobeđivao je Dragana Kićanovića u košarci, drugovao je s Borom Đorđevićem, prijatelj je Željka Obradovića...Bio je i trgovac, danas je ugostitelj...

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ne krije, prodavao je italijansku brendiranu garderobu u Čačku.

Zato se osetio "dužnim" da se oprosti od Armanija...

- Ideja je potekla od jednog mog drugara koji je ceo život radio i radi sa firmiranim stvarima. Potom smo kontaktirali i ostale koji su se ovim poslom bavili ili se još bave, od toga njih desetak su šaneri - priča nam Biska.

- Neki od potpisnika su šaneri, neki preprodavci u koje i ja spadam, a neki su manekeni, samo su nosili poznate modele italijanskih kreatora. Što se tiče mode Čačak i Kruševac su bili centri bivše Jugoslavije. Mnogo se robe donosilo i Čačak se oblačio po poslednjim kricima mode, a tako je i danas. Meni se recimo dešavalo da za pola sata u svom kafiću prodam i po pet jakni a cene su tada bile od 500 do 1.000 tadašnjih nemačkih maraka - priseća se. 

Foto: I. M.

 

Firmirana garderoba iz Italije tih godina stizala je tajnim kanalima i to su znali svi koji su je kupovali. 
- Bile su neverovatne kontrole, naravno zbog sankcija. Muvali smo na razne načine, roba je dolazila autobusima, podmićivali smo koga smo stigli, plaćali carinike... Kad roba dođe na određeno mesto,  odatle smo je preuzimali i slali dalje u promet. Robu smo uzimali na "popustu", a to konkretno znači kada nekom popusti pažnja, pa se onaj ko se time bavi "posluži" u radnji. Borili smo se, ko koga prevari. Padali su mnogi, a među njima i ja - kaže Albić.

Tada su u Čačak pravo s modne piste stizale "Armani" jakne, a odela su naročito bila na ceni.

Svako ko je držao do sebe morao je imati bar tri kontakta lokalnih šanera od kojih se nabavljala kvalitetna firmirana garderoba. Čak su i pojedini butici prodavali robu sumnjivog porekla iz Italije.

Pojedini sa spiska na čitulji su od ovog posla stekli značajan imetak i pokrenuli privatne biznise. Danas su to Čačani u sedmoj i osmoj deceniji života koji su se na ovaj način oprostili od Armanija, budući da su njegova odela bila najtraženija roba.