Još jedan novitet na Tari: Ovo dosad nije viđeno u Srbiji

Iz Nacionalnog parka Tara stiže nam još jedna novost!

Posle nedavnog uvođenja elektronske naplate takse na motorna vozila, oni koji putuju na Taru primetiće uz put mrežaste panele.

Prvi put u Srbiji, postavljeni su, verovali ili ne, "hvatači magle". Ma koliko vam to zvučalo neobično, kako su nam objasnili, reč je o projekat u okviru inicijative Za zelenu agendu Srbije uz finansijsku podršku švedske Agencije za međunarodni razvoj i saradnju.

Prema rečima Marijane Josipović iz NP "Tara" hvatači magle su u stvari sakupljači atmosferske vlage. Ova inovativna tehnologija je postavljena u junu ove godine i već je u funkciji, a namenjena je očuvanju rezervata Crveni potok na Tari.

 

Foto: Z. G./NP Tara

 

- Hvatači magle su u stvari mrežaste strukture koje se sastoje od jedne fine mreže koja kondenzacijom sakupljaju te male količine kapljice vode, koje se zatim deponuju u rezervoare, odnosno bazene za vodu. Mi ćemo tu vodu koristiti u tim nepovoljnim periodima. Prvi efekti biće vidljivi već nakon jedne vegetacione sezone – rekla je Marijana.

Ona kaže da su "hvatači magle" karakteristični u pustinjskim delovima planete, ali zbog promene klime i zaštite Crvenog potoka postavljeni su na Tari.

- Imamo tri takve kontrukcije površine 10 metara kvadratnih. One sakupljaju vodu koja se odvodi do rezervoara velikog kapaciteta. Ta voda će se koristiti u periodu velikih suša. Postavljanjem"hvatača magle" u Nacionalnom parku Tara, pokušaćemo da stabilizujemo vodni režim tresave stare deset hiljada godina – dodala je naša sagovornica.

 

Foto: Z. G./NP Tara

 

Rezervat Crveni potok je jedino mesto u svetu gde zajedno rastu Pančićeva omorika i bele tresetnice, vrsta retke mahovine, ugrožene danas kako klimatskim promenama, sušom, tako i uticajem čoveka. U uslovima hladne i vlažne klime na ovom staništu uspevaju pretežno biljne zajednice mahovine roda Sphagnum sp, bele mahovine, koja odumiranjem formira naslage belog treseta.

Tresetište je počelo da se akumulira u postglacijalnom periodu, završetkom ledenog doba. Staro je više hiljada godina i dalje raste oko milimetar godišnje. 
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.