Lepota vas vreba sa svih strana! Podno Rtnja spojili se umetnost i besmrtnost, evo kako

Koliko je decenija trebalo da prođe, da jedistveno kulturno blago poput slike ,,Kartaši,, vrščanina, Paje Jovanovića pronađe svoj put do Istočne Srbije.

Daleko od očiju javnosti, iz privatne kolekcije konačno je svetlost dana ugledala slika jednog od najvećih srpskih realista, koji je srpsko slikarstvo podigao na svetski nivo. Centralno mesto pronašla je podno planine Rtanj, upravo tamo gde se uz reku Jelašicu, jedino može naći čudesan feniks, cvet besmrtnosti, Ramonda.

I kada su mnogi mislili da će Kartaši krasiti dom nekog bogatog svetskog kolekcionara, ovo remek delo vratilo se u postojbinu. Uz 300 različitih slika "Kartaši" Paje Jovanovića sada krase galerijski prostor hotela Ramonda u podnožju Rtnja i mame poglede svakog ko se s namerom ili slučajno uputi u ove krajeve.

- Ta slika nastala je 1934. godine i po hronologiji to je pozno stvaralaštvo, kada Paja Jovanović već uveliko slika portrete. Reč je o slikaru koji je živeo gotovo čitav jedan vek i za to vreme ostavio iza sebe ogroman opus od preko 1.000 dela najrazličitijih žanrova, motiva i tema - kaže Marija Simonović istoričar umetnosti.

Najpoznatiji srpski i svetski realista, dokumentarista, na plantno je prenosio važne događaje iz Srpske istorije poput Seobe Srba, Krunisanje cara Dušana, Takovski ustanak... i još mnoga remek dela.

Uz to on je obilazio Srbiju, upoznavao se sa načinom života u različitim krajevima, običajima, što je  i prikazivao kroz svoja dela. Među najpoznatijim su: Kićenje neveste, Izdajica, Karađarođe... 

Foto: V.J.

Portreti evropskog plemstva i srpske elite bili su najčešća inspiracija ovog svetski pozantog umetnika pa se tako nadaleko zna za njegove portrete Kraja Aleksandara I , Kneza Pavala, Kraljice Marije.

Zahvaljujući porodici Stepanović , sada svako može videti Jovanoviće ,,Kartaše,, ko god se uputi u predele gde se umetnost, tradicija i prirodne lepote Rtnja stapaju u jedno.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.