Saša iz Rutevca kupio dva topa: Evo šta je uradio sa njima

Poljoprivrednik Saša Ristić (63) iz Rutevca kod Aleksinca pre više od pola veka počeo je da se interesuje za starine, pa sad nema mesta da izloži sve te stvari.

U njegovoj kolekciji nalaze se, između ostalog, dva odlično očuvana ilirska pojasa iz petog veka pre nove ere, bronzane rimske lampe, veoma retka puška iz srpsko-turskih ratova, a pronašao je čak i dva topa iz 1876. godine!

Kupio ih je sasvim slučajno.

- Romi su ih izvadili iz Južne Morave kod Gvozdenog mosta u Aleksincu. Povezli su ih da ih prodaju, a ja sam ih otkupio od njih. Kasnije sam saznao da su to prvi Krupovi topovi koji su se punili otpozadi. Saznao sam i da je naša država 1876. godine kupila za probu četiri topa od Nemaca, a vrlo brzo započeli su srpsko-turski ratovi - priča Ristić. 

Do danas nije uspeo da sazna kako su topovi završili u Moravi, ali on ih nije tretirao kao otpad. 

- Čuvao sam ih neko vreme u dvorištu, ali s obzirom na to da nemam adekvatne uslove, jedan sam vrlo brzo prodao Vojnom muzeju u Beogradu, a jedan sam zadržao za sebe. Zbog neadekvatnih uslova koje imam, taj top sam 2018. godine ustupio na čuvanje kasarni "Mija Stanimorović" u Nišu. Biće tamo na čuvanju do moje smrti, a posle toga biće njihovo trajno vlasništvo - sa žarom priča Ristić. 

Kad se pogleda kako su uredno poređani svi predmeti koje ima, bez dvoumljenja biste pomislili da ste u pravom muzeju. 

 

Saša je zaista posvećen ovom hobiju, a počeo je kad mu je bilo 10. 

-  Tad sam u babinom nekom sanduku pronašao jedan novčić iz 1920. godine. U školi sam ih pokazivao drugoj deci, pa su i oni počeli da ih sakupljaju, ali bi im to brzo dosadilo pa bi mi davali svoje novčiće i tako sam brzo uvećao svoju kolekciju - priča Saša. 

Priznaje da ne može konkretno da objasni zbog čega je počeo da sakuplja starine i kako je to zavoleo. 
- Niko se u mom okruženju time nije bavio, a i sada se retko ko time bavi tako da je moja kolekcija najveća na području Aleksinca. Za sve što imam, trebalo bi mi sigurno 1.000 kvadratnih metara da sve lepo izložim - izjavio je Ristić. 

Prema njegovim rečima, nakon kovanica počeo je da sakuplja predmete iz antičkog perioda, onda vojnu opremu, potom predmete iz praistorije, dok u poslednje vreme sakuplja najrazličitije starine. 

- Za antiku sam se zainteresovao pošto sam od ljudi iz sela čuo da su pronalazili različite predmete dok su obrađivali zemlju. Onda sam i ja počeo da obilazim njive nakon oranja i kiša i zaista sam puno toga pronašao - nastavlja priču. 

Najvrednije eksponate dva iliriska pojasa pronašao je zahvaljujući svešteniku koji ga je pozvao da proveri deo crkvenog dvorišta koje je trebalo da bude betonirano. 

- Sveštenik me je pozvao me da proverim da li u zemlji koju su nameravali da betoniraju ima nečega. Ilirski pojasevi koje sam tamo pronašao su jedini legalni primerci u privatnoj kolekciji u našoj zemlji. Inače ima ih 11 u Srbiji i svi su u fragmentima, u delovima, a moji su jedini celi. Sa jednog je odlomljeno jedno parče, ali imam i njega - naglasio je Ristić. 

Prema njegovim rečima, veliki broj antikviteta iz naše zemlje kolekcionari prodaju u inostranstvu, a on je, dok je 80-tih godina radio u Švajcarskoj kupovao starine koje su dolazile iz naše zemlje i donosio ih u Rutevac.  

Njegova velika želja je, kazao je, da starine sa ovog podneblja sačuva za generacije koje dolaze. 
 - Maštam o tome da u dvorištu kuće napravim srpsku kuću u moravskom stilu i da u njoj izložim najvrednije predmete. Međutim, za to je potrebno puno para, najmanje 30.000 evra, a ja se sada bavim poljoprivredom i teško mogu da izdvojim toliki iznos. Planiram da kuću u Aleksincu, u kojoj živi moja majka, nekad pretvorim u muzej i to ću pokloniti Aleksincu kao zaveštanje - otkriva Saša.