Česnica ili umetnost: Ovako izgledaju božićni kolači u Šumadiji

U organizaciji Kancelarije za kulturnu diplomatiju i Grada Kragujevca, dvadesetak izlagača predstavilo je, malo je reći, remek-dela kućne pekarske radinosti.

Centralna tema - božićni kolač poznat i kao česnica, ali nisu izostali ni tradicionalni specijaliteti poput domaćih kolača, pita od svega i svačega, gibanica i ostalih đakonija koja se obično služe za Božić. 

Šumadija ima možda i najbogatiju tradiciju pripreme božićnih, obrednih hlebova čime čini nemerljivi deo kulturno-gastronomskog nasleđa Srbije. 

- Kada smo pre četiri godine skromno počeli u Beogradu, nismo mogli ni da pretpostavimo da će manifestacija nadrasti sva očekivanja i postati regionalni događaj - kazali su predstavnici organizatora na otvaranju u zdanju Stare skupštine gde je i sam Miloš Obrenović, knjaz srpski, primao božićne čestitke, prkoseći turskoj sili koja ja tada vladala Srbijom. 

- Česnica se pravi od belog brašna, ali u davna vremena nije bilo uvek tako. Belo brašno bilo je skuplje od zlata, pa je često morala da se pripremi od kukuruznog - priča jedna od domaćica koja izlaže svoj, može se slobodno reći umetnički domaći proizvod od testa.

 

Dodaje da su ukrasi obavezni i da među njima mora da bude pravoslavni krst, najčešće sa ocilima.
- Ostali ukrasi, koji se takođe prave isključivo od testa, mogu biti razni prikazi cveća, domaćih životinja, voća, žita, zavisi od inspiracije i veštih prstiju - pojašnjava. 

Česnica se, podsetimo, mesi prvog dana Božića, rano ujutru, sa vodom, najbolje sačuvanom od Bogojavljenja i na masti. 

- Česnica se u porodici za doručkom okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na nekoliko delova. Ko dobije deo česnice u kojoj je skriven novčić, po verovanju Srba, imaće sreće cele godine. Ko pronađe zrno pasulja, imaće zdravu stoku, dren biće zdrav… - podsetili su učesnici festivala česnice. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.