Česnica ili umetnost: Ovako izgledaju božićni kolači u Šumadiji

U organizaciji Kancelarije za kulturnu diplomatiju i Grada Kragujevca, dvadesetak izlagača predstavilo je, malo je reći, remek-dela kućne pekarske radinosti.

Centralna tema - božićni kolač poznat i kao česnica, ali nisu izostali ni tradicionalni specijaliteti poput domaćih kolača, pita od svega i svačega, gibanica i ostalih đakonija koja se obično služe za Božić. 

Šumadija ima možda i najbogatiju tradiciju pripreme božićnih, obrednih hlebova čime čini nemerljivi deo kulturno-gastronomskog nasleđa Srbije. 

- Kada smo pre četiri godine skromno počeli u Beogradu, nismo mogli ni da pretpostavimo da će manifestacija nadrasti sva očekivanja i postati regionalni događaj - kazali su predstavnici organizatora na otvaranju u zdanju Stare skupštine gde je i sam Miloš Obrenović, knjaz srpski, primao božićne čestitke, prkoseći turskoj sili koja ja tada vladala Srbijom. 

- Česnica se pravi od belog brašna, ali u davna vremena nije bilo uvek tako. Belo brašno bilo je skuplje od zlata, pa je često morala da se pripremi od kukuruznog - priča jedna od domaćica koja izlaže svoj, može se slobodno reći umetnički domaći proizvod od testa.

 

Dodaje da su ukrasi obavezni i da među njima mora da bude pravoslavni krst, najčešće sa ocilima.
- Ostali ukrasi, koji se takođe prave isključivo od testa, mogu biti razni prikazi cveća, domaćih životinja, voća, žita, zavisi od inspiracije i veštih prstiju - pojašnjava. 

Česnica se, podsetimo, mesi prvog dana Božića, rano ujutru, sa vodom, najbolje sačuvanom od Bogojavljenja i na masti. 

- Česnica se u porodici za doručkom okreće kao slavski kolač, preliva se vinom i lomi na nekoliko delova. Ko dobije deo česnice u kojoj je skriven novčić, po verovanju Srba, imaće sreće cele godine. Ko pronađe zrno pasulja, imaće zdravu stoku, dren biće zdrav… - podsetili su učesnici festivala česnice.