Srpski specijalitet u svetskom vrhu: Evo kako da ga spremite

Na listi 100 najboljih jela na svetu za 2025/2026. koju svake godine objavljuje sajt "Tejst Atlas“ užička komplet lepinja zauzela je 8. poziciju!

Pored fotografije, na sajtu su objavljena i tri mesta gde su ocenjivači probali najbolje komplet lepinje. Dva mesta su u Užicu, a jedno na Zlatiboru. 

Nekada je ovo jelo bilo jedinstveno i zvalo se "lepinja sa sve" i njena proizvodnja je počela šezdesetih godina u užičkoj pekari "Kod Šuljage". Danas, naslednik posla i njen vlasnik Dragan Lazić, kaže da je izuzetno ponosan na svoju lepinju.

Pekara i danas radi i jedini proizvod u njoj koji se pravi i prodaje je "lepinja sa sve".
- U 2023. godini bili smo prvi, a ovo sada je izazov da budemo još bolji – kaže Dragan.

On je pojasnio da je njegova "lepinja sa sve" u stvari tzv. "komplet lepinja" ili "kompletuša", kako je još zovu. Još 2005. godine on je zaštitio svoj proizvod.

- Njeno izvorno ime je "lepinja sa sve", a "kompletuša" ne ide bez jogurta, jer su deca tražila jogurt uz nju pa su je tako prozvali. Pravi naš proizvod se sastoji od lepinje, kajmaka, jaja i pretopa – kaže Dragan i dodao je da su je "stručnjaci" nazvali "komplet lepinja".

 

 

I posle više od pola veka ovaj specijalitet se pravi na stari način. Radnica u pekari Vida objašnjava način pravljenja.
- Kompletna proizvodnja je u pekari. Ovde se pravi testo, a onda se lepinje peku u staroj zidanoj srpskoj peći gde je direktno loženje isključivo sa bukovim drvima. Kada je ispeče, seče se poklopac tako da bude malo udubljena. U nju stavljamo pomešani kajmak i jaje, pa se to ponovo peče nekoliko minuta, zavisi kako ko voli, da li življu ili pečeniju. Na kraju, isto po želji se stavlja količina pretopa. Pretop je uglavnom mešavina masti koja ostaje pri pečenju praseta i jagnjeta mada imamo i posebno, jer imamo goste koji ne jedu svinjske proizvode – objasnila je Vida.

I svaki dan je pekara puna. Lokacija je kao i nekada, s tim što ju je Dragan pre dve godine "osvežio".
- Pekara je napravljena 1826. godine. U međuvremenu su bile neke manje rekonstrukcije, ali ovo je bila najveća. Adaptiran je samo prostor, a što se tiče proizvodnje sve je isto, na tradicionalni način. Zidovi su od kamena koji je autentičan, koji je tu bio još u tursko doba. Isto tako i grede su ostale iz tog vremena  – kaže Dragan.
I u ovakvoj atmosferi, gde se oseća duh pređašnjih vremena, jesti ovaj specijalitet, predstavlja pravi gurmanski ugođaj i to za 300 dinara, a sa jogurtom za 50 dinara više.