Domaćinski: U srpskoj prestonici pečenja i danas rade punom parom

U trsteničkom selu Stopanji, poznatom po brojnim pečenjarama, praznik Hristovog rođenja stiže uz večito pitanje: "Imate li još jedno prase?“

Na magistrali između Trstenika i Kruševca, gde su ove radnje načičkane jedna do druge i rade kao dežurne apoteke – danju i noću – praznična i radna atmosfera traje od decembra do februara! 

Rezervacije i dogovori pred novogodišnje praznike prenose se u novu godinu za Božić i predstojeće slave, a vlasnici pečenjara već naviknuti, rade punom parom. 

Radiša Gašić, jedan od iskusnijih ugostitelja kaže da dobro poznaje sve mušterije ali da je s godinama primetio i njihove navike.

– Stariji su odgovorniji i sve završe na vreme, a mlađi, u skladu sa vremenom u kojem se živi, dolaze u poslednjem trenutku – kaže Gašić, uz osmeh koji jasno govori da je i na to navikao.

A navika je u Stopanji ozbiljna stvar.

 

Iskustvo tačno kaže koliko će se pečenja tražiti, pa se pečenjari za praznike pripremaju na vreme. Ipak, kako Radiša objašnjava, ugostiteljstvo je posao koji ne poznaje sezonski san – ovde se radi gotovo cele godine, a praznici su samo "jača smena".

Najviše mušterija stiže iz okolnih gradova – Kruševca, Aleksandrovca, Trstenika, Vrnjačke Banje – ali i iz šireg kruga. Tu su i turisti koji svrate iz banja i sa Kopaonika, jer, kako Stopanjci vole da kažu, putnik koji jednom svrati – retko ih kasnije zaobiđe.

Za Božić se pečenje uglavnom nosi kući, jer je trpeza tamo najvažnija. Radiša priznaje da je za pečenjare najlepše kada se jede u kafani – dok je još vruće i dok kožica "peva". 

A po količini prodatog pečenja, praznici su bez konkurencije.

– Uz Vaskrs i Pečenijadu, za Novu godinu i Božić proda se najviše pečenja. Posle tolikog posla stigne umor, ali i zadovoljstvo kada se sve uspešno završi – kaže Gašić.
A šta je sa onima koji se sete u poslednjem času?

U Stopanji – panike nema.
– Nikad nije kasno. Mi smo uvek spremni i uvek imamo na lageru da ispunimo želje vernih mušterija – poručuje Radiša, uz napomenu da većina ipak obezbedi svoje količine na vreme.

Tako se u Stopanji Božić "ne meri" samo datumom, već kilogramima, redovima ispred pečenjara i poznatim mirisom koji se širi glavnom ulicom.

Jer, ovde na putanje: "da li će biti pečenja?", odgovaraju pitanjem - "koliko?".

Danas, na Badnji dan, rade do 16 sati jer, kako kažu, ovi vredni domaćini "i njima je Badnji dan!". 

- Uvek se nađe nešto više nego što je naručeno, pa tu smo - kaže jedan od ugostitelja. 

Kilogram prasećeg pečenja je 2.200 dinara a jagnjetine 3.300. 

 

BONUS VIDEO