Baba Slavka nadživela supruga i dve ćerke! Posle 102 leta jednu stvar nikad nije promenila

Najstarija stanovnica opštine Aleksinac Slavka Stefanović iz sela sela Trnjane proslavila je 102. rođendan

Rođena na je Svetog Savu, 27. januara davne 1924. godine. Nadživela je supruga i dve ćerke, a ima dva unuka i jednu unuku, šestoro praunučadi i šestoro čukununučadi.

Njena snaja Suzana Jovanović je kazala da je baba Slavka, s obzirom na to koliko godina ima, dobrog zdravlja.

- Slabije čuje, ali nije senilna, niti dementna. Oštroumna je i odlično je služi pamćenje. Pred spavanje uvek izgovori molitvu i pomoli se za zdravlje svih svojih potomaka Gleda televizor po ceo dan i sve je zanima, i serije i politika. Problem je to što od prošlog maja, od kako je pala u sobi, neće više da hoda. Prilikom pada nije ništa polomila, ali od tada odbija da hoda iako može da pokreće noge - kazala je Jovanović.

Ona ističe da Slavku život nije mazio, ali da joj je Bog odredio dug vek.

- Kada su joj bile 23 godine udali su je protiv njene volje za momka iz istog sela. Ona je volela drugog momka, ali su je udali za Živomira. Sa njim je dobila Mirjanu koja je umrla pre šest godina u svojoj 71. godini i dobila je Dragicu koja je umrla pre tri godine sa 73 godine. Od starije ćerke ima unuka i to je moj suprug. Mi brinemo o njoj - kazala je Suzana.

Prema njenim rečima, vrlo brzo nakon udaje i rođenja prve ćerke, Slavka i njen suprug Živomir započeli su gradnju kuće kako bi se osamostalili, jer se Slavka nije slagala sa svojom svekrvom.

- Sopstvenim trudom i radom napravili su kuću i tu dobili drugu ćerku. Bavili su se poljoprivredom, čuvali stoku... Očuvali su dve ćerke i mog supruga, odnosno svog unuka. Babina ćerka Mirjana i njen suprug su otišli u Beč da rade i tamo su dobili sina. Kada je imao tri meseca doneli su ga iz Beča i ostavili baba Slavki da ga čuva kako bi oni mogli da nastave da rade u inostranstvu - objasnila je Suzana.

Prema njenim rečima, baba Slavka svoj dug životni vek ne može da zahvali nekoj posebnoj ishrani jer je oduvek volela da jede masnu hranu i nije računala da je ručala ukoliko jelo nije dobro zamašćeno. Pored toga puši od svoje 12. godine.

- I dan danas baba Slavka voli da zapali cigaretu. Kafu više ne pije, a umesto nje pije čaj. Voli da jede poparu i kačamak i različite čorbice. Više od svih jela voli da jede papriku. Preko leta, kada imamo svežu papriku, voli da joj ispžim papriku i to dobro, da maltene zagori. To joj je omiljeno jelo - kaže Suzana.

Obavezan popodnevni odmor

Ona je kazala da decenijama unazad baba Slavka praktikuje popodnevni odmor.

- Ukoliko bi nas pitali šta je tajna njene dugovečnosti mogli bi da kažemo da je to što već decenijama praktikuje da odspava posle ručka. Bez obzira koliko je drugih obaveza imala uvek se odmarala posle ručka, a onda nastavljala da radi. Volela je, a i sada voli da dugo spava ujutru. Za razliku od dede koji je bio ranoranilac, ona je volela da ujutru odspava. Dok je mogla da hoda obavezno je svakog dana šetala u dvorištu. Imamo veliki plac i ona je po dva, tri puta dnevno odlazila do voćnjaka i vinograda u placu - govori Suzana.

Prema njenim rečima, baba Slavka je kao mlada imala ozbiljnu upalu pluća, ali drugih ozbiljnih bolesti nije imala.

- Zbog upale pluća ležala je u bolnici tri, četiri meseca. To je bilo vreme kada još nije bilo autobusa kao sada, pa je njen brat koji je živeo u Beogradu, poslao otuda konja i kočije da je prevezu kod lekara. Kući se vratila zdrava, ali joj je kosa koja joj je bila do pojasa, opala zbog dugog ležanja - seća se Suzana.

Velika ljubav baba Slavke, prema Suzaninim rečima, je cveće. Sve dok je hodala sadila ga je u čitavom dvorištu, saksijama, žardinjerama, starim šerpama…