Svi muškarci porodice Mitić rade isti posao: Nećete verovati od koga su naučili

Duborezom i stolarskim zanatom u niškom kraju bavi se malo ljudi, a u porodici Mitić iz Niške Banje to rade svi muškarci - otac, sin i unuk!

Predmete od drveta najpre je počeo da pravi Vukomir (75), onda njegov sin Ivan (48), pa im se pridružio i Ivanov naslednik Dimitrije (22) koji je i student arhitekture.

Mitići su poznati prvenstveno po duborezu i izradi najrazličitijeg crkvenog nameštaja poput pevnica, celivaona, darohranilica…

Vukomir, a potom i njegov sin, verovali ili ne, naučili su stolarski zanat od komšije, pre 25 godina. 
Pomagali su komšiji u radionici, a onda su odlučili da otvore sopstvenu radionicu.

 - Kupili smo jednu mašinu i počeli da izrađujemo prozore, vrata i druge predmete od drveta. Ivan se u međuvremenu zaintesovao za duborez, a u poslu nam se pridružio i unuk Dimitrije, što nas posebno raduje. Pomaže i unuka Lara, i ona u radionici završi neke manje poslove - kaže Vukomir.

Ivana je duborez privukao svojom lepotom i njime je spojio svoju ljubav prema crkvi i ljubav prema drvetu. 

 

- Najpre sam za prijatelje počeo da radim krstiće i ikonice, a onda sam video da mogu da izrađujem i neke krupnije stvari. Učio sam odlazeći u crkvu na liturgije, uz pomoć literature koju sam pronalazio na internetu i kroz narudžbine - priča nam Ivan. 

Za crkve radi po narudžbini, uz blagoslov sveštenika. 
- Za Sabornu crkvu u Nišu napravio sam predikaonicu. Radio sam je šest meseci. To je za mene do sada bio najveći i najozbiljniji izazov - izjavio je Ivan Mitić. 

Prema njegovim rečima za crkvu Svetog Pantelejmona uradio je balkon i opšio grede, za Bogosloviju Ćirila i Metodija uradio je oltarski deo stasidije, a za crkvu Svetog Vasilija Ostroškog kompletan oltarski nameštaj.

Mnogo toga, kako je rekao, uradio je za manastir Poganovo, a dobijao je narudžbine za izradu nameštaja u crkvama i u drugim krajevima naše zemlje i izvan Srbije.

Zahvaljujući onome što je do sada uradio za crkve i manastire dobio je i zvanje protomajstora.

- Za duborez koristim tvrdo drvo, hrast, mahagonij, jasen, divlju trešnju. Za izradu crkvenog nameštaja i duborez kombinujem ručni i mašinski rad - otkriva Ivan. 

Njegov sin Dimitrije od malih nogu je vreme provodio u dedinoj i očevoj stolarskoj radionici, pa im se pre nekoliko godina pridružio u poslu. 

- Već mogu dosta toga samostalno da uradim. Deda i otac su mi prepustili rad na savremenim mašinama, na laseru i CNC mašini, pošto ja njime bolje upravljam - kaže Dimitrije. 
Po uzoru na oca i on voli duborez i izradu crkvenog nameštaja.

- U radionici mogu da provedem i 10 sati i da mu ne dosadi. Ne osetim ni umor. Nameštaj koji izrađujemo za crkve mnogo se razulikuje od ostalog. To nije samo komad drveta. Taj nameštaj treba da služi svojoj nameni i da ukrasi božiju kuću - ističe Dimitrije. 
Prema njegovim rečima, oni na crkvenom nameštaju izrađuju šare koje su već osmišljene i koje se provlače kroz celu našu srpsku tradiciju. 

- Motivi postoje vekovima. Taj tradicionalni duh ostaje na našem nameštaju, ali je način izrade modernizovan. Stolarski zanat je napredovao, duborez se radi i ručno i mašinski - dodaje mladi  Dimitrije. 
Planira da se u budućnosti ozbiljinije posveti stolarskom zanatu i duborezu i uveren je da će mu studije arhitekture u tome dodatno pomoći.
 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.