Svi muškarci porodice Mitić rade isti posao: Nećete verovati od koga su naučili

Duborezom i stolarskim zanatom u niškom kraju bavi se malo ljudi, a u porodici Mitić iz Niške Banje to rade svi muškarci - otac, sin i unuk!

Predmete od drveta najpre je počeo da pravi Vukomir (75), onda njegov sin Ivan (48), pa im se pridružio i Ivanov naslednik Dimitrije (22) koji je i student arhitekture.

Mitići su poznati prvenstveno po duborezu i izradi najrazličitijeg crkvenog nameštaja poput pevnica, celivaona, darohranilica…

Vukomir, a potom i njegov sin, verovali ili ne, naučili su stolarski zanat od komšije, pre 25 godina. 
Pomagali su komšiji u radionici, a onda su odlučili da otvore sopstvenu radionicu.

 - Kupili smo jednu mašinu i počeli da izrađujemo prozore, vrata i druge predmete od drveta. Ivan se u međuvremenu zaintesovao za duborez, a u poslu nam se pridružio i unuk Dimitrije, što nas posebno raduje. Pomaže i unuka Lara, i ona u radionici završi neke manje poslove - kaže Vukomir.

Ivana je duborez privukao svojom lepotom i njime je spojio svoju ljubav prema crkvi i ljubav prema drvetu. 

 

- Najpre sam za prijatelje počeo da radim krstiće i ikonice, a onda sam video da mogu da izrađujem i neke krupnije stvari. Učio sam odlazeći u crkvu na liturgije, uz pomoć literature koju sam pronalazio na internetu i kroz narudžbine - priča nam Ivan. 

Za crkve radi po narudžbini, uz blagoslov sveštenika. 
- Za Sabornu crkvu u Nišu napravio sam predikaonicu. Radio sam je šest meseci. To je za mene do sada bio najveći i najozbiljniji izazov - izjavio je Ivan Mitić. 

Prema njegovim rečima za crkvu Svetog Pantelejmona uradio je balkon i opšio grede, za Bogosloviju Ćirila i Metodija uradio je oltarski deo stasidije, a za crkvu Svetog Vasilija Ostroškog kompletan oltarski nameštaj.

Mnogo toga, kako je rekao, uradio je za manastir Poganovo, a dobijao je narudžbine za izradu nameštaja u crkvama i u drugim krajevima naše zemlje i izvan Srbije.

Zahvaljujući onome što je do sada uradio za crkve i manastire dobio je i zvanje protomajstora.

- Za duborez koristim tvrdo drvo, hrast, mahagonij, jasen, divlju trešnju. Za izradu crkvenog nameštaja i duborez kombinujem ručni i mašinski rad - otkriva Ivan. 

Njegov sin Dimitrije od malih nogu je vreme provodio u dedinoj i očevoj stolarskoj radionici, pa im se pre nekoliko godina pridružio u poslu. 

- Već mogu dosta toga samostalno da uradim. Deda i otac su mi prepustili rad na savremenim mašinama, na laseru i CNC mašini, pošto ja njime bolje upravljam - kaže Dimitrije. 
Po uzoru na oca i on voli duborez i izradu crkvenog nameštaja.

- U radionici mogu da provedem i 10 sati i da mu ne dosadi. Ne osetim ni umor. Nameštaj koji izrađujemo za crkve mnogo se razulikuje od ostalog. To nije samo komad drveta. Taj nameštaj treba da služi svojoj nameni i da ukrasi božiju kuću - ističe Dimitrije. 
Prema njegovim rečima, oni na crkvenom nameštaju izrađuju šare koje su već osmišljene i koje se provlače kroz celu našu srpsku tradiciju. 

- Motivi postoje vekovima. Taj tradicionalni duh ostaje na našem nameštaju, ali je način izrade modernizovan. Stolarski zanat je napredovao, duborez se radi i ručno i mašinski - dodaje mladi  Dimitrije. 
Planira da se u budućnosti ozbiljinije posveti stolarskom zanatu i duborezu i uveren je da će mu studije arhitekture u tome dodatno pomoći.
 

BONUS VIDEO