Ljudskih ruku delo?! Jelašnička klisura krije misterioznu građevinu, zovu je carskom

Jelašničko klisura omiljeno je mesto izletnika i planinara Srbije, ali malo ljudi zna da ta klisura krije nešto nesvakidašnje - korito uklesano na vrhu litice.

Korito uklesano u veliku stenu dužine je oko dva metra, širine oko pola metra i dubine 30 do 40 centimetara. Svojim pravilnim linijama ono odudara od okolnih stena a njegove prave linije jasno ukazuju na to da ga je uklesala ljudska ruka.

Stanovnici Jelašnice i Čukljenika, sela koja se nalaze tik uz Jelašničku klisuru, korito zovu Carevim i veruju da je ono delo podanika cara Konstantina, rimskog cara rođenog u Nišu koji je vladao od 324 do 337 godine.

Prema legendi koja se u Jelašnici i Čukljeniku prenosi sa kolena na koleno car Konstantin je jednom, putujući iz Konstantinopolja u Niš, video da se ljudi na vrhu litice mole Bogu i poželeo je da vidi zašto su baš taj deo klisure odabrali za molitvu.

S obzirom da se do litice stiže jako strmom stazom za cara su istkali i razapeli platno i on je gazeći po platnu stigao do vrha litice..

- Oduševljen pogledom koji se odatle pruža ka dolini Nišave naredio je da se tu napravi mesto za odmor i u steni iskleše korito. Legenda kaže da se car Konstantin prilikom svakog povratka iz Konstantinopolja kupao u tom koritu, lekovitim vodom iz obližnjeg izvora. Radio je to kako bi čist stigao u Niš među podanike - govore meštani.

Prema njihovim rečima, zbog legende o caru Konstantinu i blagu koji je sakrio u Jelašničkoj klisuri ranije je tu bilo puno kopača zlata, ali kako nisu pronašli nikakvo blago odustali su od daljeg traganja.

Jelašnička klisur duga je oko dva kilometra, a široka svega 30 metara. Nastala je usecanjem Jelašničke reke u stene zapadnih ogranaka Suve planine. Kako bi bila sačuvana, 1995. godine proglašena je za park prirode prve kategorije zaštite. Stavljena je pod zaštitu prvenstveno u cilju očuvanja staništa prirodnih retkosti, Natalijine i Srpske ramonde i brojnih drugih biljaka koje se retko pronalaze u prirodi.

Foto: Niske vesti

Jelašnička klisura jedno je od retkih mesta na Balkanu gde rastu zajedno Natalijina i Srpska ramonda, koje nazivaju još i biljkama feniksima jer i kada se potpuno osuše ponovo izniknu kada se zaliju.

Ramondu serbiku i Ramondu nataliju botaničari smatraju pravim draguljima jer predstavljaju ostatke flore koja je preživela ledeno doba i potom se povukla u skrivene delove Balkanskog poluostrva.

Klisura je pravi raj za botaničare i ljubitelje prirode, ali i za planinare i ljude koji se bave sportskim penjanjem. Penjačima je na raspolaganju više od 200 smerova, sa kompletno atestiranom opremom u stenama.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.