Ljudskih ruku delo?! Jelašnička klisura krije misterioznu građevinu, zovu je carskom

Jelašničko klisura omiljeno je mesto izletnika i planinara Srbije, ali malo ljudi zna da ta klisura krije nešto nesvakidašnje - korito uklesano na vrhu litice.

Korito uklesano u veliku stenu dužine je oko dva metra, širine oko pola metra i dubine 30 do 40 centimetara. Svojim pravilnim linijama ono odudara od okolnih stena a njegove prave linije jasno ukazuju na to da ga je uklesala ljudska ruka.

Stanovnici Jelašnice i Čukljenika, sela koja se nalaze tik uz Jelašničku klisuru, korito zovu Carevim i veruju da je ono delo podanika cara Konstantina, rimskog cara rođenog u Nišu koji je vladao od 324 do 337 godine.

Prema legendi koja se u Jelašnici i Čukljeniku prenosi sa kolena na koleno car Konstantin je jednom, putujući iz Konstantinopolja u Niš, video da se ljudi na vrhu litice mole Bogu i poželeo je da vidi zašto su baš taj deo klisure odabrali za molitvu.

S obzirom da se do litice stiže jako strmom stazom za cara su istkali i razapeli platno i on je gazeći po platnu stigao do vrha litice..

- Oduševljen pogledom koji se odatle pruža ka dolini Nišave naredio je da se tu napravi mesto za odmor i u steni iskleše korito. Legenda kaže da se car Konstantin prilikom svakog povratka iz Konstantinopolja kupao u tom koritu, lekovitim vodom iz obližnjeg izvora. Radio je to kako bi čist stigao u Niš među podanike - govore meštani.

Prema njihovim rečima, zbog legende o caru Konstantinu i blagu koji je sakrio u Jelašničkoj klisuri ranije je tu bilo puno kopača zlata, ali kako nisu pronašli nikakvo blago odustali su od daljeg traganja.

Jelašnička klisur duga je oko dva kilometra, a široka svega 30 metara. Nastala je usecanjem Jelašničke reke u stene zapadnih ogranaka Suve planine. Kako bi bila sačuvana, 1995. godine proglašena je za park prirode prve kategorije zaštite. Stavljena je pod zaštitu prvenstveno u cilju očuvanja staništa prirodnih retkosti, Natalijine i Srpske ramonde i brojnih drugih biljaka koje se retko pronalaze u prirodi.

Foto: Niske vesti

Jelašnička klisura jedno je od retkih mesta na Balkanu gde rastu zajedno Natalijina i Srpska ramonda, koje nazivaju još i biljkama feniksima jer i kada se potpuno osuše ponovo izniknu kada se zaliju.

Ramondu serbiku i Ramondu nataliju botaničari smatraju pravim draguljima jer predstavljaju ostatke flore koja je preživela ledeno doba i potom se povukla u skrivene delove Balkanskog poluostrva.

Klisura je pravi raj za botaničare i ljubitelje prirode, ali i za planinare i ljude koji se bave sportskim penjanjem. Penjačima je na raspolaganju više od 200 smerova, sa kompletno atestiranom opremom u stenama.