Samo na ovom mestu u Srbiji zajedno rastu dve ramonde!

Otkad se prvi put čula pesma "Lila ramonda" kojom nas je Teja Dora predstavljala na Evroviziji, teško je da ima nekog ko ne zna o kom cvetu je reč.

Ipak, možda niste znali da su Jelašnička i Sićevačka klisura jedina mesta u Srbiji gde rastu obe ramonde - Natalijina i Srpska.

Ljubičasti cvetići koji su proteklih dana pojavili na stenama u Jelašničkoj klisuri za mnoge su samo cvetovi nešto kasnije procvetale ljubičice, ali za bolje poznavaoce prirode ta biljka je naše neprocenjivo blago, jer je reč o Srpskoj ramondi ili Ramonda serbica.

 

Tradicija

Pekari da budu, Bog da ih vidi! Đaci se takmičili u pravljenju pogače

U organizaciji poljoprivredne škole "Radoš Jovanović Selja" u Prokuplju održana je tradicionalna "Pogačijada" na kojoj učestvuju đaci svih škola sa svojim proizvodima.

10.05.2024

16:40

Majstorski

Seli u "jugića" pa "zapalili" u Evropu! Cela porodica iz Užica za devet dana prevalila skoro 4000 km

Tročlana porodica Ivanović nedavno se vratila sa putovanja po Evropi. Živi i zdravi, puni lepih utisaka i to istim onim "jugićem" kojim su se i otisnuli na ovaj put!

10.05.2024

12:37

Foto: D. K.

 

Obično se Srpska ramonda prvo pojavljuje u Potkapini u Jelašničkoj klisuri, a posle dve, tri nedelje na Radovanskom kamenu, takođe u Jelašničkoj klisuri, "pridružuje se" i Natalijina ramonda. 

Upravo na tom lokalitetu, Srpska ramonda i Ramonda Natalija prvi put su u Srbiji pronađene zajedno.

- Biljke koje su procvetale nalaze se na 200 metara nadmorske visine, a potom će procvetati one koje rastu na Radovanskom kamenu koji je na 580 metara metara nadmorske visine. Najkasnije ćemo, krajem juna, Srpsku ramondu moći da pronađemo u cvetu na Devojačkom grobu, na 1.311 metara nadmorske visine - objašnjavaju u Zavodu za zaštitu prirode. 

Foto: D. K.

 

Srpsku ramondu otkrio je sredinom 19. veka botaničar Josif Pančić na Rtnju, dok je Natalijinu ramondu nešto kasnije na području Jelašničke klisure otkrio Sava Petrović, lekar na dvoru kralja Milana Obrenovića.

Srpska ramonda dobila je taj naziv jer je otkrivena na području Srbije dok je Natalijina ramonda tako nazvana po kraljici Nataliji Obrenović, supruzi kralja Milana.

Srpska ramonda je rasprostranjenija na Balkanskom poluostrvu i može se naći, osim u našoj zemlji, i u Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori, dok se Natalijina ramonda može naći u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.

- Obe biljke su tercijarni relikti, što znači da su preživele ledeno doba do današnjih dana. Uglavnom ih možemo sresti u klisurama i kanjonima, jer su to mesta koja su tokom ledenog doba sačuvale biljke iz roda ramonda."

Kod nas su obe ramonde bile široko rasprostranjene na ovim prostorima, dok je još vladala tropska i suptropska klima, ali nakon promene klimatskih uslova jedino utočište pronašle su u klisurama, kao što su Jelašnička i Sićevačke.

Na mestima gde su ove biljke dostupne, uglavnom ih ugrožavaju kolekcionari koji ih sakupljaju za herbarijske zbirke ili za neku vrstu ilegalne trgovine.

Stojiljković je podsetio da i Natalijina i Srpska ramonda, spadaju među malobrojne cvetnice koje su sposobne da prežive i u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima i koje se nazivaju "feniks" biljkama.

Kada na staništu nema dovoljno dostupne vode, te biljke stupaju u stanje mirovanja, odnosno stanje anabioze i tako mogu da prežive mesecima, čak i godinama. Kada se na staništu pojavi voda, jedna kap je dovoljna da biljka oživi.

 

Natalijina ramonda ima listove rozete koji su pravilno testerasto nazubljeni, malo jajastog oblika, dok su kod Srpske ramonde nepravilno testerasto nazubljeni i imaju oblik romboida. Cvetovi kod Natalijine ramonde su tamno ljubičasti i krunični listići se preklapaju, a kod Srpske ramonde se preklapaju i boje su svetlo ljubičaste.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije ističu su da su obe biljke prema nacionalnom zakonodavstvu strogo zaštićene vrste i skoro svi lokaliteti na kojima rastu nalaze se u okviru nekog zaštićenog područja, kao što je Specijalni rezervat prirode Jelašnička klisura.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.