Kao na filmu: Izvukao devojku iz ambisa, a samo dve godine kasnije sudbina je ponovo umešala prste (FOTO)

U planinskom spasavanju 2010. godine planinar Nenad Podovac iz ambisa je spasio Tatjanu Rašević, a samo dve godine kasnije, njih dvoje zakleli su se na večnu ljubav.

Tatjana, ekonomista po struci i Nenad, profesionalni vojnik, u međuvremenu su postali roditelji trojice dečaka, Nikolaja (11), Lazara (9) i Bogdana (6), koji poput svojih roditelja obožavaju planinarenje.

Tatjana nekada Rašević, sada Podovac kazala je za naš portal da je subina umešala svoje prste i kada je preživela pad sa litice i kada je spašena iz snežnog ambisa.

- Ja sam tog februara 2010. godine bila jedan od oko 850 učesnika zimskog uspona na Trem (1.810 metara). Otišla sam na uspon sa planinarima iz Beograda koje nisam najbolje poznavala, ali sam se nadala da ću se u Donjem Dušniku, odakle je uspon kretao, naći sa tadašnjim momkom iz Skoplja. Međutim, on nije došao tako da sam na planinu krenula sa ostalim planinarima. Bio je to moj prvi uspon u zimskom periodu i vrlo često sam stajala da se odmorim i zbog toga mi je u jednom trenutku, na 1.600 metara nadmorske visine, kolona odmakla i ostala sam sama na stazi - priseća se Tatjana.

Prema njenim rečima, vreme je bilo veoma loše, duvao je jak vetar, padao je sneg i vidljivost je bila veoma smanjena, ali je ona ispred sebe ugledala snežne strehe na litici, upravo onakve kakve je videla na sajtu planinarskog kluba „Železničar“ iz Beograda, čiji je bila član.

- Poželela sam da imam jednu svoju takvu fotografiju i skinula sam rukavicu kako bi iz jakne izvukla torbicu sa foto-aparatom. Međutim, čičak torbice se zakačio za jaknu i dok sam pokušavala da ga otkačim vetar mi je oborio rukavicu na zemlju i oduvao je na samu ivicu strehe. Pošla sam korak, dva napred da bi je dohvatila svesna rizika da ne vidim dobro gde se završava tlo, a gde počinje snežna streha. Pod mojom težinom i težinom ranca koji sam nosila, sneg pod mojim nogama polomio i propala sam u ambis - govori Tatjana.

U padu polomila šest rebara

Ona je kazala da je letela kroz vazduh dvadesetak metara pre nego što je pala na zemlju, ali je srećom pri tome izbegla udarac u neku od vertikalnih stena.

- Padala sam zajedno sa čitavom tonom snega koja se odlomila, a na tlo sam udarila desnom stranom tela i pri tom sam polomila šest rebara, a tri su mi naprsla, povredila sam zglob na šaci, koleno i mišić zadnje lože. Nakon pada kotrljala sam se zajedno sa velikim rancem još 50 metara, pod nagibom od 70 stepeni, ali se srećom na mom putu našlo drvo i zadržalo me. Osetila sam da sam se zaustavila, ali mi je neka belina bila pred očima. Shvatila sam da mi je glava u snegu i da sam okrenuta naglavačke. Polako sam izvukla glavu i ruke iz snega, uhvatila sam se za drvo i pažljivo se sela, da ne bi skiznula u ambis ispod drveta - izjavila je Tatjana.

Foto: D.K.

Prema njenim rečima, otprilike pola sata nakon pada do nju su došla tri spasioca, među njima i njen sadašnji suprug Nenad i krenula je akcija spuštanja sa planine koja je trajala skoro 11 sati, od 13.30 časova do ponoći, kada je primljena u niški Klinički centar.

Foto: D.K.

- U momentu kada sam propala kroz snežnu strehu ja sam čula da je neko viknuo „ne“, tako da sam bila sigurna da me je neko video. Pokušala sam da viknem „u pomoć“, ali nisam mogla da udahnem. Smogla sam snage da mobilnim telefonom pozovem oca i momka iz Makedonije i kažem im da sam pala, ali od šoka nisam mogla da se setim imena vodiča sa kojim sam došla na Suvu planinu. Kada su do mene došli prvi planinari, među njima i Nenad, bila sam dovoljno dobro da sa njima razgovaram. Nakon nih došli su sa nosilima spasioci iz Gorske službe spašavanja i započelo je mučno spuštanje niz planinu ka selu Kosmovac. To selo je najbliže litici sa koje sam pala, ali u tom delu planine nije bilo staze, a nagib je veliki - kazala je Tatjana.

Posle tri dana lečenja u šok sobi KC Niš i tri dana na odeljenju grudne hirurgije, otišla je za Beograd na dalji oporavak koji je trajao puna četiri meseca.

 

BONUS VIDEO