Manastir u kojem se dešavaju mnoga čuda: Ovo je jedna od najvećih srpskih svetinja

Nadomak Ćuprije nalazi se najveća zadužbina srpskog kneza Lazara Hrebljanovića koja je podignuta, kako se veruje, po nagovoru kneginje Milice koja je savetovala Lazara da podigne zadužbinu za spas svoje duše - manastir Ravanicu.

Manastir Ravanica  je najveća zadužbina Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića, stradalog na Vidovdan 1389. godine u boju na Kosovu! Dve godine posle pogibije mošti srpskog vladara su tu prenete iz mitropolijske crkve u Prištini, ali usled nadiranja Turaka i raznih neprilika izmeštane su na više lokacije, da bi naposletku, na šeststotu godišnjicu bitke, ponovo donete u manastir.

Izgradnja bogomolje završena je 1381. godine, a zbog najezde osvajača sa istoka na Balkan Lazar je prvo podigao utvrđenje, čija jedna kula sada nosi ime po Milošu Obiliću, pa tek onda manastir unutar tih bedema.

O manastirskom kompleksu brinu devet monahinja i jedna iskušenica, a pored crkve nalazi se i manastirska prodavnica. Monahinje se bave proizvodnjom prirodnih melema, a pored toga šiju i svešteničke odore, stolnjake, kecelje, kape...

Foto: Shutterstock

Sveti knez Lazar je Ravanicu zidao kao zadužbinu i grobnu crkvu, nije žalio sredstva ni materijala kako bi je što više ukrasio. Manastirski kompleks je bio sačinjen od glavne crkve, konaka, trpezarije, pomoćnih objekata i bedema.

- Posle Kosovske bitke zabeleženo je da je manastir tri puta paljen, a najviše je stradao posle seobe Srba 1690. godine, kada su odavde otišli svi. Manastir je ostao pust. Za to vreme Turci su sa crkve skinuli olovni kov za đulad, a pripratu crkve srušili do temelja. Crkva je prokišnjavala 30 godina - pričaju u svetinji.

Foto: Shutterstock

Manastir čuva delove moštiju brojnih sveca

Pored moštiju Svetog kneza Lazara, ovaj manastir čuva i jedan mali kivot s delovima moštiju mnogih sveca.

- Ovde su sitni delovi moštiju Svetog Georgija, Svetog Pantelejmona, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozma i Danijela, Svete mučenice Jefimije... Kada čovek priđe s verom, sve je moguće. Kivot s moštima Svetog kneza Lazara otvara se svake nedelje za vreme liturgije i svi prisutni mogu da celivaju mošti, ali što se tiče svetinje i dejstva svetinje, tu uopšte nema smetnje da li je kivot zatvoren ili otvoren - kažu u Ravanici.

Foto: Shutterstock

U knjizi koju je objavio manastir Ravanica navodi se i da su 9. septembra 1989. po dolasku u manastir mošti počele da mirotoče.

- Miro je rosilo iz desne šake svetih moštiju Svetog kneza i ispuštalo blagouhani miris koji se širio crkvom. Mirotočenje je trajalo više od godinu dana, da bi se ponovo pojavilo pred samo bombardovanje 1999. godine - navodi se u knjizi "Žitije i čudesa Svetog velikomučenika kneza Lazara".

Ravanicu posećuje veliki broj turista, dolaze vernici, stranci, klanjaju se moštima, verujući u isceljenja i pomoć kneza Lazara.

- Otkako su mošti kod nas, a to je od 1989. godine, bilo je nekoliko isceljenja i izlečenja od bolesti. Dolazilo je nekoliko njih koji su bili pod vlašću demona. Bila je nedeljna služba, čuli smo krike, ćerka je držala majku koja se otimala i vrištala, jedva su je doveli ovde, tu je ona legla na pod i umirila se u trenutku. Bila je i žena iz Zaječara teško pokretna, molila se pred moštima i kad je otišla kući, bilo joj je sve bolje i bolje. Ima mnogo čuda - tvrde u manastiru.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.