Važno: Ovo svaka kuća treba da ima pre Đurđevdana (VIDEO)

Đurđevdan je jedan od najvažnijih praznika u narodnom kalendaru koji ne slavi samo velikog svetitelja već i početak novog ritma prirode.

Na Đurđevdan se, kako su govorili naši stari, zatvara zima i otvara leto. U Podrinju, gde i danas ljudi žive od zemlje, sačuvani su brojni običaji kojima se štiti imanje od nevremena, blagoslavi rad i očekuje dobra letina. 

Svaka kuća u ovom kraju Đurđevdan dočekuje sa krstićem od leskovih grančica. Etnolozi i učitelji prenose ovo i na mlade naraštaje. 

U dvorištu Vukove spomen-kuće u Tršiću, tako je održana radionica izrade i postavljanja ovih krstića. 

Foto: T. J.

 

- Običaj postavljanja leskovih krstića u našem kraju tumači se kao zaštita doma, ukućana i imanja, ali i kao priziv dobrog roda. Leska se u narodu smatrala drvetom koje štiti od groma, pa je i taj sloj verovanja ušao u ovu praksu - objasnila je Ana Čugurović, etnolog.

Leskove grančice se ostavljaju na kapijama, pod strehama, ali i u voćnjacima, kraj bunara i na izvorima.

Foto: T. J.

 

Grupa osnovaca upoznala je kroz praktičan rad značenje i snagu simbola u koje su verovali i njihovi preci. 

- Sa decom smo obrađivali različite teme iz domena nematerijalnog kulturnog nasleđa, od izrade slavskog kolača do šaranja jaja voskom. Ovo je prvi put da zajedno postavljamo đurđevdanske krstiće, što nam omogućava da vidimo kako oni razumeju i prihvataju ovaj običaj - rekla je Čugurović.

Foto: T. J.

 

Na putu između Šapca i Loznice, bilo preko Mačve ili Cera, lako će se uočiti krst od grančice leske na gotovo svakoj kapiji.

Krst kao simbol, podseća etnolog, ima dublje korene od hrišćanstva, ali je u njegovom okrilju dobio novo značenje i snagu.

Na Đurđevdan, on je ovde znak zaštite, ali i svedok da se tradicija, uprkos modernom vremenu, ne prekida, već živi.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.