Drvo niklo na Avali iz džepa sahranjenog ruskog vojnika: Neverovatna priča o kavkaskom orahu

U dvorištu biblioteke "Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini posađene su tri sadnice kavkaskog oraha. I nisu slučajno odabrane mladice baš ovog drveta.

Predstavnici Društva srpsko-ruskog prijateljstva i udruženja studenata "Studentarija" zajedno sa predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem i predsednikom Skupštine opštine Arsenom Đurićem posadili su ih u znak prijateljstva srpskog i ruskog naroda i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.

Kavkaski orah je novi simbol srpsko-ruskog prijateljstva i predstavlja sećanje na priču o ruskom vojniku koji je ranjen prilikom oslobađanja Beograda.

Na mestu gde je sahranjen na Avali, iz njegovog džepa, ispao je orah koji je on poneo sa Kavkaza. Ćerka palog borca je prilikom posete grobu, prepoznala da imaju isto takvo drvo u svom dvorištu.

- Akcija je pokrenuta kako se ne bi više pravili spomenici kao simboli nekih događaja, već da postoje živi simboli sećanja. Zahvaljući Opštini Čajetina i predsedniku Milanu Stamatoviću, mi smo danas održali ovu akciju, a dogovor je da se u budućnosti formira Ruska šuma. Naši partneri iz Rusije su zainteresovani za to i da se što više Rusa upozna sa istorijom Srbije koju do sada nisu znali - rekao je predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva Predrag Obradović.

Foto: RINA

 

Predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović, istakao je da je današnja akcija nastavak dobrih veza srpskog i ruskog naroda podsećajući da ulica pored Turističke organizacije Zlatibor nosi ime ruskog vojnika Vitalija Bulaha.

- Odabrali smo da zasadimo orahe u dvorišu Biblioteke jer će ljudi ovde moći najlakše i najbolje da se informišu o srpsko-ruskom prijateljstvu i istorijskim vezama. Ima još jedna simbolika ovog prostora – ovde su se nekada nalazila stabla oraha koje smo mi kao deca zapamtili, ali su vremenom nestali. Evo sada ih vraćamo na jedan simboličan način, a u neposrednoj blizini je i zgrada Opštine Čajetina - rekao je Stamatović.

Sadnja kavkaskog oraha je deo šireg projekta koji podrazumeva da se za svakog poginulog ruskog borca zasadi po jedno stablo koje će nositi njegovo ime u znak sećanja na ljude koji su dali živote za otadžbinu.

U poslednjim borbama za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu oko hiljadu sovjetskih vojnika ostavili su svoje kosti u ovom gradu.

Foto: prinstscreen youtube Beograd za početnike

 

Vojnike koji su bili ranjeni u teškim borbama za proboj prvog utvrđenog prstena nemačke odbrane na južnoj strani beogradske planine 14. oktobra 1944. bolničari su pokušavali da spasu u improvizovanoj bolnici napravljenoj u jednoj od vila bogatijih Beograđana, tik uz Avalski put. One koji nisu imali sreće, i podlegli su ranama, sahranjivali su na livadi pored druma. 

Samo jedan je imao neobičnu sudbinu da jedno drvo izraste baš iz njegove rake, a da koren pusti baš odande gde je ostavio srce – simbolično, biljka je iznikla iz  semenke koju je nosio u džepu. 
U jednom dvorištu kuće u Belom Potoku pod Avalom i danas postoji veliku stablo...

Kako je pisao portal kaldrmaovaj orah je rađao uvek malo kasnije u odnosu na domaće orahe.  Kasnije i lista i kasnije rađa, prilagođen je oštrijim zimama i u domovini ovog junaka ne bi opstao kada bi prerano olistao.

 

BONUS VIDEO 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.