Ošišane do kože: Jedan čovek to nije mogao da obavi

Nikola Trbenčin, iz Dolova kod Pančeva, poznati stočar u ovom kraju, nedavno je završio posao na farmi, koji se svake godine obavlja u ovo vreme.

Za nekoliko sati ošišano je stado od 120 ovaca! 

Na svom imanju sazvao je mobu, iskusne šišače, a posao je krenuo od ranog jutra. 

Od alata - makaze i električne mašine bile su spremne i nešto posle podneva otrčala je poslednja ošišana očvica!

Nekada je bio cenjen svaki pramen vune, a danas je gotovo niko ne želi ni besplatno.

Već ranom zorom makaze i električne mašine bile su spremne, a nešto posle podneva posao je bio završen.

Za svega nekoliko sati ošišano je 120 ovaca.

Foto: privatna arhiva/Pancevac

 

Kako objašnjava domaćin, šišanje nije samo tradicija već i važna mera za očuvanje zdravlja stada.

- Ovce se šišaju da im ne bude previše toplo tokom letnjih meseci, a i da bi ovnovi lakše mogli da oplode ovce. Nekada su se ovce koje borave na pašnjaku šišale od 20. maja pa do Svete Trojice, dok oni koji ih drže u štalskom uzgoju taj posao uglavnom završavaju krajem marta i tokom aprila - kaže Trbenčin.

Prema njegovim rečima, šišanje samo po sebi nije preterano zahtevan posao, ali zahteva iskustvo i dobar alat.

- Najvažnije je da makaze budu oštre. Danas je ipak mnogo lakše nego ranije jer većina nas koristi električne mašine za šišanje. Posao ide brže, a i ovce se manje uznemiravaju - objašnjava on.

Na Trbenčinovom salašu ove godine okupila se ekipa iskusnih šišača iz Uljme – Vova, Mario, Danijel, Branislav, David i Miodrag.

Za svoj rad dobijaju naknadu od 350 dinara po ošišanoj ovci.

Foto: privatna arhiva/Pancevac

 

Dok jedni šišaju, drugi koriste priliku da obave i dodatne poslove oko stada.

- Pored šišača, u mobi je učestvovalo još nekoliko komšija i prijatelja. Čim se ovca ošiša, vakcinišemo je i sređujemo joj papke. Tako se u jednom danu obavi više važnih poslova - priča Trbenčin.

On ističe da mu je u ovom važnom poslu pomagao i dugogodišnji prijatelj i kolega ovčar Brana Dmitrović iz Devojačkog Bunara.

Stariji ovčari sećaju se vremena kada je šišanje bilo mnogo više od običnog posla.

- Nekada smo se okupljali drugari ovčari. Danas šišamo kod mene, sutra kod tebe, pa kod nekog trećeg. Bio je to i posao i druženje. Danas se više angažuju profesionalni šišači, ali je zajedništvo i dalje prisutno – kaže dolovački ovčar.

Iako je ovčarstvo opstalo, jedan deo nekadašnje tradicije gotovo je nestao.

Reč je o vuni, koja je nekada predstavljala značajan izvor prihoda.

- Danas vunu gotovo niko neće ni besplatno. Nekada se skupljao svaki pramen koji ostane na pašnjaku. Vuna je imala cenu i kupca, a sada ju je zamenila sintetika – kaže Trbenčin.

 

VIDEO BONUS