Radio je kao kuvar na Hilandaru, ali morao je da spakuje kofere: Milanova priča ostavlja bez daha

Milan Stojić iz sela Gradnja na dvadesetak kilometara od Vranja na teži način je iskusio i zaključio da je kod kuće najbolje.

Kad je završio srednju školu i on se kao mnogi njegovi meštani otisnuo u grad. On je rešio da to bude Beograd...

Radio je mnoge poslove koji su mu omogućavali skroman život. Čudni putevi Gospodnji odveli su ga i na Svetu Goru na ekonomiju Manastira Hilandar gde je bio angažovan kao pomoćnik kuvara i na drugim poljoprivrednim poslovima.

Nažalost i ove poslove je morao da napusti zbog toga što su prednost u angažmanu imali porodični ljudi.

- Tada sam odlučio da se vratim u svoje selo i na ognjištu moga oca započnem novi život - kaže Milan.

Foto: G. N. /S. T.

Za tu odluku mu je bila potrebna velika hrabrost jer se vratio u kuću koja je zahtevala brojne prepravke. Podigao je i plastenik u njenoj blizini. U njemu je zasadio raznovrsno povrće i počeo da ga proizvodi na organski način. Negovao ga je onako kako je to naučio na Hilandaru. To znanje nesebično je prenosio i na one koji su bili zainteresovani da ovu veštinu nauče od njega.

- Za uništavanje biljnih vaši potrebno je napraviti smesu od koprive, belog luka i vode. Koprivu najpre treba potopiti u vodu a posle tri dana dodati beli luk. Kada se sastojci sjedine litar ove tečnosti rastvorite u kofu sa devet litara vode - priča Milan i ističe da valja ponoviti prskanje i posle petnaest dana.

Iako je bio svoj na svome on se suočio sa brojnim problemima vezanim za opstanak na očevini. Vladao je sobom i kada mu je bilo najteže što mu je dalo snagu da se još žešće bori za svoje ciljeve. Jedan od njih je bio i da počne da čuva koze i tako iskoristi obilnu pašu sa obližnjih planinskih obranaka. Najpre je kupio šest koza balkanske rase, a potom i deset koza rase alpina. Smestio ih je u trošnu štalu svoga oca.

U početku nije prodavao ženske jariće jer je želeo da uveća stado. Onu drugu uspevao je da proda uprkos tome što se do njegove kuće stiže samo terenskim vozilom.

Ove godine iz Manastira Ribnica nabavio je još deset alpinki među kojima se našla i jedna balkanske rase.

Foto: G. N. /S. T.

- Nažalost, u međuvremenu se urušila štala tako da sam morao koze da prebacim u komšijinu - priča Milan ističući da je zbog manjka prostora bio prinuđen da jednu prostoriju u kući izdvoji samo za jariće.

Ume da pravi sir i krem sir

Sada je njegovo stado sa jarićima dostiglo brojku od 50 grla. Već im je za zimu pripremio 147 bala sena, a uskoro će još 500. Od kozjeg mleka ume da pravi mladi, punomasni i masni sir kao i krem sir. Ovu veštinu naučio još u srednjoj školi gde je stekao diplomu proizvođača mlečnih prizvida. Ova kvalifikacija mu omogućuje da razvija ovaj posao. Nažalost zbog lošeg materijalnog stanja on nema mogućnosti za tako nešto.

- Preko mi je potrebna nova funkcionalna štala za koze u kojoj bih mogao da smestim i jariće. Neophodno je i sređivanje prostorija u kući u kojima bih mogao da stanujem i bavim se pravljenjem sira i krem sira - kaže Milan. 

Kaže da se čitavog života sam borio za svoj opstanak, ali da mu je u ovom trenutku neophodna pomoć zajednice i plemenitih ljudi kako bi opstao na porodičnom ognjištu.

Tada bi, kaže, mogao da širi svoje planove i da zasnuje porodicu. 

 

BONUS VIDEO