Đurađ se nije predao! Talenat brusi uprkos bolesti, a jedan čovek doneo mu je radost i nadu

Kada je prošao kroz vrata Omladinske škole Crvene zvezde, Đurađ Đorđević iz Zrenjanina iz sveta mašte, zakoračio je u realnost i ostvarenje svojih dečačkih snova.

Danas, četiri godine kasnije, sa jedanaest godina, iza sebe ima fudbalske uspomene, teško lečenje, borbu, vizije i povratak na teren koji za njega i njegovu porodicu ima posebno značenje. 

Nedavno je, na teren istrčao u dresu sa brojem 33 na leđima, posvećen divnom mladom i humanom čoveku, fudbaleru Crvene zvezde Radetu Kruniću, koji mu je u jednom od najtežih perioda života doneo radost i nadu, pružio podršku i ulio čvrstu volju da istraje i pobedi.

Manirom fudbalskog šmekera, Krunić, je bez puno pompe i reči, ispunio ljudsku i humanu sekvencu čovečnog čina, iznenadio i silno obradovao dečaka, kojem je tog trena postao doživotni idol, ali i drugar pre svega.

- Đurađev talenat primećen je još u najmlađim kategorijama, kada je prve fudbalske cake usvajao u zrenjaninskim školama fudbala Sporto, kod trenera Predraga Jovanova, a kasnije i Lehel i Petlić - priseća se početaka Đurađev otac Bojan Đorđević, koji je i sam nekada bio talentovan fudbalski golman, uz napomenu da je nakon što su njegov talenat uočili stručnjaci Crvene zvezde, Đurađ kao sedmogodišnjak, dva puta nedeljno putovao u Beograd na treninge, vikendima igrao utakmice i učestvovao na turnirima širom Srbije.

- Iza svakog Đurađevog putovanja stajala je podrška cele porodice, školske obaveze naša druga dva sina, posao i svakodnevni život usklađivali smo, jer je njegova ljubav prema lopti i fudbalu, treninzi i utakmice bili su ono čemu se radovao, o čemu je maštao i sanjario, a crveno-beli dres razlog više da se trudi - iskrena je mama Snežana, inače vatreni navijač Crvene zvezde.

Mart mesec 2025. u tihu svakodnevicu petočlane porodice Đorđević, koju čine najstariji sin, petnaestogodišnji Dimitrije i najmlađi, devetogodišnji Ilija, kao grom iz vedra neba, nadvio se crni oblak. Nakon turnira na Banjici 8. marta, Đurađu je dijagnostikovan tumor na mozgu, a već 19. marta operisan je u Kliničkom centru Srbije.

Usledili su oporavak, strah i neizvesnost, kao i velika promena u životu cele porodice. 

Ciklus od trideset terapija zračenja, vođen ogromnom ljubavi prema fudbalu, hrabri Đurađ je herojski izdržao, mada su izraženi hormonski poremećaji zahtevali dužu pauzu i maksimalnu posvećenost oporavku.

Kada su nevolje iz tamne rupe njegovog detinjstva lagano iščezle, počeo je lagano da trenira, srećan što je ponovo među drugarima, saigračima. I onda se dogodio 15. septembar 2025. godine, dan proslave njegovog desetog rođendana i utisak protkan emocijama, koje će pamtiti zauvek.

- Okupili su se drugari i saigrači iz različitih klubova i krajeva Srbije, kao i roditelji dečaka iz Zvezdine škole fudbala, koji su nam tokom najvažnije životne bitke, davali ogromnu podršku i dogodio se pravi bum - nastavlja tata Bojan, objašnjavajući da se istinsko zaprepašćenje dogodilo kada se pojavio Rade Krunić.

U organizaciji Branka Širke i Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Rade se pojavio u Zrenjaninu, silno obradovao Đurađa, poželeo mu brz oporavak i potpuno ozdravljenje, uz poklonjen dres i trenerku crveno-belih boja.

- Ja se sad naježim, tog trenutka zaboravio sam na sve muke kroz koje sam prošao tokom lečenja, Rade se pojavio, pojeo je sa nama klincima parče torte, hrabrio me i pozvao da kad god hoću budem njegov gost na Marakani - ushićen kaže Đurađ, koji se ovih dana, iz pijeteta prema svom prijatelju Radetu, pojavio na utakmici u dresu sa brojem 33.

Ima neka tajna veza, uspomena na taj septembarski dan živi i ostaće zauvek u mislima mališana, koji sa brojem 33 na leđima, ponovo juri za loptom u dresu Proletera iz rodnog Zrenjanina.

- Do sada sam samo trenirao, a onda je došao dan da ponovo zaigram na utakmici, zamolio sam trenera dres sa brojem 33, on je naravno sve razumeo i ispunio mi želju - dodaje Đurađ, koji živopisno pamti svaki sekund najlepšeg rođendana u životu, koji je svojim prisustvom uveličao prvotimac Crvene zvezde. 

Broj 33 u lavirintu povratka na Marakanu

Nakon perioda u kojem je oporavak imao prednost, Đurađ sada ponovo redovno trenira i odigrao je prvu utakmicu u Proleteru, stidljivo u detinjoj šaci teških trenutaka koje je prebrodio, čuvajući želju  da ponovo zaigra u Crvenoj zvezdi i vrati se kroz dobro poznata vrata Marakane.

Porodica u znaku fudbala

Najvažnija sporedna stvar na svetu, životni je lajtmotiv petočlane porodice Đorđević, mama je vatreni navijač, tata Bojan je donesavno bio aktivan kao golman, a godinama unazad  je predsednik lokalnog Železničkog fudbalskog kluba Banat Bagljaš iz Zrenjanina, dok je najstariji brat Dimitrije, takođe nekada trenirao fudbal.

Ilija ponosno nosi crveno beli dres

Devetogodišnji Ilija, najmlađi član porodice, četiri sezone nastupa za Zvezdinu selekciju dečaka U9 i nastavlja putem svog dve godine starijeg brata Đurađa, putuje na treninge u Beograd, igra utakmice i turnire širom Balkana, uz napomenu ponosnih roditelja da su i Đurađ i Ilija uz fudbal, odlični učenici Osnovne škole „2. oktobar“ u Zrenjaninu.

Podrška Kruniću sa tribina

Uz veliku radost zbog Đurađevog povratka na teren i utakmicama, Bojan i Snežana se trude da kad kod mogu, ispune želju svojih sinova i sa tribina stadiona Rajko Mitić, daju podršku svom idolu, velikom čoveku, koji je malim gestom pažnje i ljudskosti, njihovog mališana učinio zauvek pobednikom.

                                                  BONUS VIDEO