SVET OČEKUJU IZAZOVI U OBLASTI EKOLOGIJE, LJUDSKIH PRAVA... U Beogradu otvorena konferencija "Economist: Svet u 2020" (FOTO)

Izazovi koji pogađaju životnu sredinu, poput klimatskih promena, ljudska prava, kao i projekti koji naredne godine očekuju glavni grad Srbije bili su glavne teme na otvaranju konferencije "Economist: Svet u 2020" u Beogradu

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović kazala je na otvaranju konferencije, koja se ove godine održava pod nazivom "Digitalna ekonomija i transformacija", da je zakonodavni i institucionalni okvir pretrpeo značajne promene kada je u pitanju zaštita ljudskih prava.

Istakla je da su izazovi veliki, a da su neki od njih i promene koje se dešavaju na nivou novih tehnologija, koje utiču i na privatnost ljudi.

Foto: Beograd.rs

- Nejednakost pogađa veliki broj ljudi u svetu, a pretnju predstavlja ksenofobija, govor mržnje i ratni sukobi kojih nažalost još uvek ima u svetu - kazala je Paunović.

Dodala je da se svet suocava i sa politikom dvostrukih standarda i kao primer navela uvođenje taksi na robu iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i kršenje ljudskih prava Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu u južnoj pokrajini.

- Politika dvostrukih aršina predstavlja egzistencijalnu pretnju u oblasti ljudskih prava - kazala je Paunović i dodala da u procesu evrointegracija Srbija mora biti brža i efikasnija kada je u pitanju ispunjavanje preuzetih obaveza poglavljem 23.

Interes svih je da živimo u uređenoj zemlji, kazala je Paunović i dodala da je potrebno uvažavati različitosti i boriti se protiv diskriminacije.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, našalivši se na račun toga što kao predstavnik grada učestvuje u konferenciji koja se bavi svetskim pitanjima, kazao je da Beograd čini 40 odsto BDP-a zemlje, kao i da ima veći budžet od Republike Srpske i Crne Gore, te da je PO TERITORIJI veći od nekih zemalja EU.

Foto: Beograd.rs

Govoreći o konferenciji, Vesić je kazao da je važna jer omogućava da se razume u kom pravcu se kreće svet, šta će se dešavati sa EU nakon Bregzita, kako će jačati Kina, kako da se bolje razume biznis zajednica.

Kaže da male zemlje poput Srbije moraju da saznaju trenutno stanje u svetu i pokušaju da pronađe svoje mesto.

Govoreći o projektima koji očekuju Beograd, Vesić je kazao da prestonicu Srbije naredne godine očekuje nekoliko izazova, koji su, ocenjuje, decenijski.

Kao jedan od prvih i najvažnijih, Vesić je istakao sređivanje i uređivanje saobraćajne infrastrukture.

- Beograd više ne može da funkcioniše bez metroa - kazao je Vesić i naveo da će sledeće godine krenuti izgradnja metroa u vrednosti od četiri milijarde evra, uz širenje mreže Beo voza.

Takođe, radiće se, kako je naveo zamenik gradonačelnika, na širenju tramvajske mreže za preko 40 kilometara, što će sve, dodaje, pozitivno uticati i na ekologiju.

Vesić je kao izazove koji očekuju Beograd u narednoj godini izdvojio i sređivanje prerade otpadnih voda, saniranje kanalizacione mreže.

Foto: Beograd.rs

- Stub našeg razvoja vidimo na turizmu. Približavamo se cifri od milijardu evra koju dobijamo od turizma - kazao je Vesić.

Šefica Kancelarije za Zapadni Balkan EIB-a Dubravka Negre istakla je da će 2019. i 2020. godina ući u istoriju po tome što je EU rekla bespovratno "da" borbi protiv klimatskih promena.

- Ta borba kreće danas. U 2020. u Evropi će se doneti prvi klimatski zakon i to znači da će put ka zelenoj ekonomiji postati bespovratan do 2050. godine - kazala je Negre.

Navodeći da nosioci politika koji kažu da krize koje pogađaju EU čine da ona zaostaje za ostatkom sveta, Negre je kazala da je to daleko od istine kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.

- Klimatske promene su najveće političko pitanje našeg vremena. Naučnici procenjuju da ako nastavimo na trenutnom putu da ćemo doživeti globalno zagrevanje do kraja veka i da će veliki delovi planete postati nenaseljeni. U kombinaciji sa demografskim rastom, uticaj na dobrobit ljudi i tokove migracija biće katastrofalan - kazala je Negre.

BRIGA O NAJSTARIJIM SUGRAĐANIMA JE PRIORITET! Irena Vujović ispratila penzionere sa Savskog venca na besplatan dvodnevni izlet na Taru

Istakla je da prelazak na zelenu ekonomiju neće biti moguć bez značajnih finansijskih ulaganja i navela da je od EIB zatraženo da postane finansijski motor zelene ekonmije i klimatskih promena u svetu i Evropi.

- Tokom naredne decenije iskoristićemo nase finansiranje za prikupljanje više od bilion dolara za klimatske akcije i održivost životne sredine. Povećaćemo udeo klimatskih ulaganja u našem ukupnom finansiranju sa 25 na 50 odsto u narednih pet godina, a 2021. naše celokupno finansiranje biće usklađeno sa ciljevima klimatskog sporazuma iz Pariza - kazala je Negre.