ČUDO NA FRUŠKOJ GORI! Obnovljen manastir iz kojeg je potekla svetosavska himna očekuje 10.000 hodočasnika!

Posle kompletne restauracije koja je trajala više od dve decenije, fruškogorski biser manastir Kuveždin, jedini u Srbiji posvećen Svetom Savi, zasijao je u punoj lepoti, spreman da najesen na velikoj manifestaciji primi 10.000 vernika!

- Manastir Kuveždin nalazi se na jugozapadnim obroncima Fruške gore, severno od sela Divoš. Od nekadašnjeg manastirskog kompleksa sačinjenog od crkve, tri krila konaka, koridora sa zapadne strane i ekonomskih zgrada, nakon rušenja i miniranja u Drugom svetskom ratu, sačuvani su jedino crkva i delovi nekada monumentalnih manastirskih konaka. Sudeći prema predanju, Kuveždin i Šišatovac osnovao je srpski vojvoda i poslednji srpski despot Stevan Štiljanović 1520.godine - navodi Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

ŠOKANTNO OTKRIĆE na Svetoj Gori KRIJE JEDNU VELIKU MISTERIJU

Obnova Kuveždina, odakle je i ponikla svetosavska himna, počela je još 1997. godine i odvijala se u nekoliko faza, zavisno od prispeća sredstava.

Kompletnu projektnu dokumentaciju za obnovu konaka i enterijera crkve uradio je mitrovački Zavod za zaštitu spomenika kulture u saradnji sa Republičkim zavodom, dok su sredstva stizala preko resornih ministarstava i lokalne samuprave.

Foto: N. B.

- Crkva je u potpunosti rekonstruisana, stavljena nova fasada i kompletno obnovljen enterijer sa zidnim slikarstvom prema sačuvanim 20 ikona baroknog slikara Pavla Simića. Posebno smo ponosni na nadaleko čuveni ikonostas u pozlaćenom duborezu, rad Georgija Devića,  remek-delo srpskog baroka i klasicizma 18.veka, koji smo prema sačuvanim fotografijama kompletno rekonstruisali!-ističe Šulaja. 

Zbog sedamnaest manastira jedinstvene lepote, koji se kao gorostasi izdižu iznad njenih pejzaža i vladaju okolinom, Fruška gora zasluženo nosi epitet Svetog srpskog Atosa.

MONAH AMVROSIJE ODGAJIO JE VUČICU! Hranio je mlekom, pazio, a ONDA SU IH RAZDVOJILI! 10 GODINA KASNIJE, evo šta se desilo

Većina fruškogorskih manastira podignuta je u 16.veku, da bi teško stradali za vreme čestih upada Turaka, tako da su restauracijom u 18.i 19.veku izgubili prvobitni izgled raškog i moravskog stila, te poprimili elemente baroka i klasicizma. 

Najveća oštećenja pretrpeli su u Drugom svetskom ratu, kada su pustošeni, pljačkani, a neki i potpuno uništeni. Njihovom značaju doprinose i velikani naše kulture koji su u njima boravili i radili: Dositej Obradović u Hopovu, Lukijan Mušicki i Vuk Karadžić u Šišatovcu, Ilarion Ruvarac u Grgetegu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.