ČUDO NA FRUŠKOJ GORI! Obnovljen manastir iz kojeg je potekla svetosavska himna očekuje 10.000 hodočasnika!

Posle kompletne restauracije koja je trajala više od dve decenije, fruškogorski biser manastir Kuveždin, jedini u Srbiji posvećen Svetom Savi, zasijao je u punoj lepoti, spreman da najesen na velikoj manifestaciji primi 10.000 vernika!

- Manastir Kuveždin nalazi se na jugozapadnim obroncima Fruške gore, severno od sela Divoš. Od nekadašnjeg manastirskog kompleksa sačinjenog od crkve, tri krila konaka, koridora sa zapadne strane i ekonomskih zgrada, nakon rušenja i miniranja u Drugom svetskom ratu, sačuvani su jedino crkva i delovi nekada monumentalnih manastirskih konaka. Sudeći prema predanju, Kuveždin i Šišatovac osnovao je srpski vojvoda i poslednji srpski despot Stevan Štiljanović 1520.godine - navodi Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

ŠOKANTNO OTKRIĆE na Svetoj Gori KRIJE JEDNU VELIKU MISTERIJU

Obnova Kuveždina, odakle je i ponikla svetosavska himna, počela je još 1997. godine i odvijala se u nekoliko faza, zavisno od prispeća sredstava.

Kompletnu projektnu dokumentaciju za obnovu konaka i enterijera crkve uradio je mitrovački Zavod za zaštitu spomenika kulture u saradnji sa Republičkim zavodom, dok su sredstva stizala preko resornih ministarstava i lokalne samuprave.

Foto: N. B.

- Crkva je u potpunosti rekonstruisana, stavljena nova fasada i kompletno obnovljen enterijer sa zidnim slikarstvom prema sačuvanim 20 ikona baroknog slikara Pavla Simića. Posebno smo ponosni na nadaleko čuveni ikonostas u pozlaćenom duborezu, rad Georgija Devića,  remek-delo srpskog baroka i klasicizma 18.veka, koji smo prema sačuvanim fotografijama kompletno rekonstruisali!-ističe Šulaja. 

Zbog sedamnaest manastira jedinstvene lepote, koji se kao gorostasi izdižu iznad njenih pejzaža i vladaju okolinom, Fruška gora zasluženo nosi epitet Svetog srpskog Atosa.

MONAH AMVROSIJE ODGAJIO JE VUČICU! Hranio je mlekom, pazio, a ONDA SU IH RAZDVOJILI! 10 GODINA KASNIJE, evo šta se desilo

Većina fruškogorskih manastira podignuta je u 16.veku, da bi teško stradali za vreme čestih upada Turaka, tako da su restauracijom u 18.i 19.veku izgubili prvobitni izgled raškog i moravskog stila, te poprimili elemente baroka i klasicizma. 

Najveća oštećenja pretrpeli su u Drugom svetskom ratu, kada su pustošeni, pljačkani, a neki i potpuno uništeni. Njihovom značaju doprinose i velikani naše kulture koji su u njima boravili i radili: Dositej Obradović u Hopovu, Lukijan Mušicki i Vuk Karadžić u Šišatovcu, Ilarion Ruvarac u Grgetegu.