BIRAJTE - "TOP GAN" ILI "KRALJICA STRASTI"?! Danas je Svetski dan lubenice, a evo kako da odabere najslađu! (FOTO)

Brojne su specifičnosti lubenice, počev od toga da zapravo kao vrsta spada u povrće, do toga da je poželjno jedenje sočne kriške sa sve košpicama

One obiluju brojnim blagotvornim mineralima i vitaminima, a zajedno sa „mesom" lubenice, čine pravi eliksir zdravlja. Zbog toga ne čudi što je zavredila da ima svoj dan u godini - 3. avgust, Svetski dan lubenice.

Dvadesetogodišnji Miloš Popović iz Slepčevića kod Šapca, pauzu od ispita koristi da dopuni studentski budžet prodajom lubenica sa porodičnog imanja. Na hektar zasada, Popovići svake godine „uberu" tone bostana koje prodaju „na malo" na tezgi u Šapcu, i „na veliko" za novosadsko tržište.

Foto: S. G.

- Deda Dobrivoje je glavni oko lubenica. On rukovodi sadnjom s proleća, održavanjem, branjem i prodajom. Sejemo različite sorte, „Vasku", „Top Gan", „Fantaziju", „Kraljicu strasti". Cela porodica je uključena kad je sezona a sestra i ja smo dobrovoljno preuzeli prodaju. Mladi smo pa nam nije problem da od osam ujutru do osam uveče prodajemo. Ove godine se „drži" cena, 35 dinara po kilogramu, a u proseku za dan ode i do pola tone. Lepo se zaradi, a deda nam daje veliki procenat - smeje se Miloš.

Foto: S. G.

Proizvođači lubenica iz ovog dela Mačve uveliku „seku" ovogišnji rod lubenice. Bostan je, slažu se u Slepčeviću, nešto lošije rodio nego lane, ali su zato lubenice ukusnije i slađe. Cena se na veliko kreće od 15 do 20 dinara po kilogramu, pa očekuju da će se trud isplatiti a uloženo višestruko vratiti. U domaćinstvu Živana Panića lubenica se uzgaja na 50 ari koji u proseku daju oko tri vagona kad je „dobra" godina. Ove, tek nešto više od polovine, ali se Panići ne brinu. Celu količinu prodaju „u mestu", prekupcima za dalju prodaju, uglavnom u Loznici i Valjevu. Živanov sin Ivan kaže da iako oko bostana ima dosta i izdvajanja i posla od sadnje do branja, i kad je rod prepolovljen, opet se isplati.

Foto: S. G.

- Sadimo sortu „Eleta" koja se dobro pokazala. Kažu da su ove godine lubenice ko med. Hoće to priroda da namesti: kasnije su stigle, manje je rodilo, al su zato slatke što bi se reklo, za sve pare! - objašnjava Ivan.

Ipak, ni iskusni proizvođači ne mogu uvek da pogode koje sorte je svaka lubenica. Jedino je i laicima „Fantazija" kažu prepoznatljiva po tankoj kori i sitnim
semenkama. U proceni zrelosti i slatkoće, bostandžije retko promašuju. 

- Ove svetlo zelene šare moraju da budu široke jer se one šire kako lubenica sazreva. Kad kucnete, zvuk mora biti tup, ne sme da zveči jer to pokazuje da je prazna, odnosno prezrela. Peteljka na vrhu ne sme biti skroz svela već kao da je tek spremna za branje. Ako curi voda kao med iz peteljke, lubenica je slatka. Neko kaže da širi „cvet" na vrhu znači da je to „ženska" lubenica a one su slađe. Nema razlike da li su skroz zelene ili one šarene sorte, svaka može biti i slatka i nikakva - objašnjava Miloš i ipak preporučuje „otvaranje čepa" i degustaciju na licu mesta.

Foto: S. G.

- U lubenici ima vitamina A, C, vitamina grupe B, beta-karotena, kalijuma, kalcijuma, fosfora i magnezijuma, vode i šećera. Likopen je odličan antioksidant, citrulin utiče na regulaciju krvnog pritiska. Lubenica uspešno gasi žeđ zahvaljujući limunskoj i jabučnoj kiselini, predstavlja izvanredno diuretično i tonično sredstvo. Povoljno utiče na rad organa za varenje, pojačava izlučivanje mokraće, a samim tim i izbacivanje štetnih sastojaka iz organizma. Uglavnom se konzumira u sirovom stanju i treba je koristiti pre obroka, na prazan želudac. 100g lubenice daje 26,5 kcal, a preporučena prosečna porcija za odrasle osobe je 400 g, što je ukupno 106 kcal po porciji - navodi Danijela Cvejić, nutricionista-dijetetičar.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.