(FOTO/VIDEO) U RADIJATORE GLEDAJU, ALI PEĆI PRIPREMAJU: Uprkos parnom grejanju Majdanpečani kupuju i drvo za ogrev, RAZLOG JE JEDNOSTAVAN

Iako su stanovi većine Majdanpečana priključeni na daljinsko grejanje, petina od ukupnog broja stanovnika se greje na drva, pelet ili na struju. Tako da su oni još odavno pre zvaničnog početka grejene sezone zagrejali svoje stanove .

Kako je daljinsko grejanje oduvek predstavljalo problem u ovom gradu, ove godine je istina krenulo na vreme, ali uz brojne probleme koji su na startu sezone doveli da ga negde ima, a negde nema.

Stara i dotrajala toplovodna mreža, pucanje cevi, slab dotok vode uz sve to i nezavršena započeta rekosnstrukcija Toplane, dovela je u sumnju mnoge građane da će se i ove sezone slika sa grejanjem iz predhodnih ponoviti, pa su užurbano krenuli sa nabavkom ogrevng drveta kao moguće altenative, uprkos tome što pojedine stambene jedinice nisu predviđenje za ovakav vid dogrevanja.

Foto: V.J.

Još uvek ima i onih koji su zakasnili sa nabavkom iz drugih razloga, pa su poslednje trzaje Miholjskog leta iskoristili da drva naskladište ispred svojih zgrada i napune podrume.

- Obično ogrev nabavljamo u julu i avgustu mesecu. Ove godine smo malo zakasnili, ali uhvatili smo poslednji voz pred predstojeće hladno vreme, sneg i mrazeve koji u Majdanpeku znaju da budu dosta jaki. Za čitavu grejnu sezonu potrošimo svake godine 10 metara drva. Ovoga puta nismo imali puno izbora oko potrage za najisplativijom varijantom kada je cena u pitanju, bitno je da smo pronašli kvalitetna drva i prevoz.

Foto: V.J.

Metar bukve, hrasta ili cera, koji su najviše na ceni, plaća se u proseku od 35 do 40 evra za metar. Za ove potrebe i ove godine izdvojili smo 400 evra , kaže Milica Jasenski, nekadašnja direktorka fabrike ,,Zlatara Majdanpek" čije se domaćinstvo grejanja na drva ne odriče.

Gotovo ispred svake stambene jedinice u gradu rudara zatiču se uredno spakovane gomile koje čekaju na rezanje i skladištenje u podrume.

Raja Durlić, koji se uslužnim rezanjem bavi već punuh 20 godina ističe da je poslednjih nekoliko godina bilo nešto manje posla, jer se građani sve češće odlučiju za grejanje na pelet, ali se ne žali, i ove godine ima pune ruke posla.

Foto: V.J.

- Što se kvaliteta grejanja tiče, drvo je nezameljivo. Posla ima, jer ljudi poučeni iskustvom od ranije nisu hteli da rizikuju pa i pored parnog grejanja i grejanja na struju ipak kupuju i drva. Ovde su zime jako duge i hladne. Od ovog posla može da se zaradi, ne mogu da se požalim, jer za rezanje jednog metra drva cena je 350 dinara, dok se dodatno cepanje isečenih oblica napalaćuje 450 dinara po metru, kaže Durlić i dodaje da to nije svuda slučaj, jer se dobar deo građana zbog velikih troškova odlučuje za cepanje u sopstvenoj režiji.

Foto: V.J.

Troškovi nisu mali, a kada se sve sabere ovo je ipak malo teži ali isplativiji način grejanja. Plaćanje je samo tokom zimskih meseci za razliku od daljinskog grejanja koje se plaća tokom cele kalendarske godine.

Foto: V.J.

Olakšavajuća okolnost je jedino što u računici ogreva za zimu transport ne predstavlja veliku stavku među troškovima, jer je konfiguracija terena na području Opštine Majdanpek bogata šumama, pa se gotovo svako domaćinstvo u obližnjim selima bavi prodajom i prevozom iz sopstvenog poseda.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.