GRANICA KOJA SPAJA LJUDE: Pola veka prošlo od otvaranja, granični prelaz Nakovo-Lunga DOČEKAO ZLATNI JUBILEJ/FOTO/

Stanovnici pograničnih područja SFRJ i Republike Rumunije davne 1970. godine, tog 13. januara, odahnuli su otvaranjem tada malograničnog prelaza Nakovo-Lunga

U istoriji dugoj 51 godinu, prekrajali su se međudržavni sporazumi dve zemlje u skladu sa političkom situacijom i voljom-posle 34 godine usledilo je zatvaranje i desetogodišnja pauza, potom period ekonomskog uspona u okviru međunarodnog graničnog prelaza i konačno novi prestanak rada, usled koronakrize.

Poznato je koliko otvaranje bilo kog graničnog prelaza pozitivno utiče na promet putnika, roba i usluga, pa samim tim i na ekonomski prosperitet sa obe stranice granice. Prelaz Nakovo-Lunga sa susednom Rumunijom nije bio izuzetak. U proteklih više od pola veka imao je nekoliko svojih etapa.

Foto: V.N.

Na to je podsetio Saša Tanackov, član Gradskog veća Kikinde za privredu i investicije.

- Granični prelaz Nakovo-Lunga otvoren je međudržavnim sporazumom Socijalističke Federativne Repuplike Jugoslavije (SFRJ) i Socijalističke Republike Rumunije 13. januara 1970. Bio je tada jedan od mnogobrojnih malograničih prelaza između dve države koji je obuhvatio teritoriju 14 lokalnih samouprava sa srpske strane granice i 75 komuna sa rumunske.

Najpre je bio malogranični prelaz gde su žitelji po dubini od 20 kilometara sa obe strane granice mogli uz specijalnu dozvolu da prelaze u međugranično područje. Sledi desetogodišnje zatišje, od 2004. do 2014., kada je privremeno zatvoren jednostranom suspenzijom sporazuma i uvođenjem viza između SRJ i Rumunije.

Najznačajniji period nastaje od 2014., kada je trajno otvoren, ali sada kao međunarodni granični prelaz za putnike bilo koje zemlje-navodi Tanackov. Bez otvorene političke podrške, ne bi moglo mnogo toga da se uradi. Zato će 8. novembar 2014. ostati upamćem kao istorijski datum, jer je od tada, pa do 12. marta prošle godine, kada je prelaz privremeno zatvoren zbog pandemije, nastupila značajna ekonomska faza u životima građana na severu Banata.

Foto: V.N.

- Otvaranjem ovog graničnog prelaza došlo je do ekonomske stabilizacije u Kikindi, dolaskom firme „Zoppas“ koja ima svoju fabriku i u Rumuniji. Sadašnjih 700 zaposlenih u našem gradu i oko 120 Kikinđana koji rade u Velikom Sen Miklošu dali su jedan inicijalan i značajan doprinos da Kikinda krene putem reindustrijalizacije i da se ekonomski život značajno poboljša utičući i na sve druge privredne subjekte. Sa dolaskom ove fabrike počelo je izvesno takmičenje poslodavaca u platama da bi zadržali radnike, pogotovo one kvalitetne-ističe Tanackov.

Rad na izmeni sporazuma između dve države tek predstoji, nadamo se vrlo uskoro, kada nova Vlada Rumunije bude konstituisana i uz potrebnu političku volju na međudržavnom nivou.

Zabrana za autobuse

U periodu od nepunih 6 godina, preko 870 hiljada putnika prešlo je državnu granicu. Ako to svedemo na mesečni prosek , dolazimo do 15 hiljada ljudi koji su cirkulisali sa obe strane. Ta brojka bi, kaže naš sagovornik, bila daleko veća da je dozvoljen prolaz autobusa i teretnih vozila, jer za tako nešto postoje svi tehnički uslovi.

Foto: V.N.

- U ovom momentu preko graničnog prelaz Nakovo-Lunga, u skladu sa važećim sporazumom, moguć je prolazak putničkih vozila, teretnih vozila nosivosti do 3,5 tone, kombi vozila sa maksimalnim brojem od 9 putnika.

U posebnim situacijama, moguć je prelazak i autobusa, ali uz specijalnu najavu i saglasnost obe države-navodi Tanackov.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.