SLAVOLJUBOV STOLETNI VINOGRAD RODIO KAO U NAJBOLJIM GODINAMA! Čokoti puni grožđa starih vinskih sorti, koje su i DANAS BEZ PREMCA/FOTO/

Slavoljub Ljubić iz Gornjeg Neraovca kod Vranja, proizvodi vino od grožđa koje raste u vinogradu starom 100 godina. Ovaj vinograd nasledio je od oca.

Uprkos starosti od jednog veka, vinograd je i ove godine poneo dobar rod. Kako Slavoljub pojašnjava i list mu se zeleni kao na mladim čokotima, što je još jedan dokaz da taj rod može da se održi do berbe, ukoliko ne bude neke iznenadne bolesti ili nevremena.

- Stare vinske sorte grožđa i danas su bez premca i to u uslovima kada se klima mnogo promenila.
U ovom selu nekada nije bilo kuće bez vinograda, a danas je ostao tek po koji. Stariji ovde ne pamte da je u to vreme neko nekome krao grožđe, ali se sećaju kada su čokoti u vinogradima počeli da se suše.

Foto: S.T.

Tada su ljudi masovno počeli da ih krče, ne podižući nove zasade. Otuda se i broj vinograda tako brzo smanjio da su svoje vinograde iz samo njima znanih razloga krčili i oni kojima se vinova loza nije sušila.

Jedini koji u to vreme nije posegao za sekirom bio je moj otac Momčilo - priča Ljubić. Momčilo je na mestima gde se osušila vinova loza od najbližeg čokota polagaRo izdanak u zemlju i tako obnavljao svoj vinograd.

Okopava ga ručno, prska plavim kamenom

 

Bio je i izvanredan krojač vinove loze i nikada nije zasađene biljke krojio tako da vuku na prekomerno rađanje, što im je omogućilo da opstanu do današnjeg dana.

- Ručno okopavamo vinograd, jer su čokoti tako gusto zasađeni da ne dozvoljavaju prolaz kultivatoru. To nije nimalo lako, zato što ova zemlja, bela smonica sadrži mnogo sitnog  kamena. Dok je otac brinuo o vinogradu zaštita se uglavnom svodila na prskanje plavim kamenom. Po preporuci, sada vinograd prehranjujem i preko lista, a veštačkim đubrivom đubrim svake sezone.

Foto: S.T.

Moji čokoti su uvek puni crvenkom, crnkom, belkom, otelom, jadrankom, sortama grožđa koje su moji preci nekada davno doneli odnekud i zasadili na mestu na kome se i sada nalaze - kaže Slavoljub.

Pravi vino, ostane i za rakiju 

Od ovog grožđa na tradicionalan način pravi tzv. drugo vino ili kominjak. Dok je njegova drvena bačva bila u dobrom stanju on je u njoj čuvao vino, ali od kada ona više nije za upotrebu, vino čuva u prohromskim burićima.

Foto: S.T.

Jedan deo obavezno i flašira, a od komina napravi prepečenicu i mastiku za svoje potrebe. Nedavno je u blizini svog stoletnog vinograda podigao još jedan, gde je zasadio najnovije sorte grožđa.

Foto: S.T.