NOVA KNJIGA O BEOGRADU STIŽE! Evo na kakve sve priče možete naići u njoj!

Sutra ulazi u štampu moja druga Knjiga o Beogradu. Do kraja februara naći će se pred čitaocima 60 novih kratkih priča o istoriji Beograda, napisao je Goran Vesić na svom Fejsbuku

On je objasnio da će se pred čitaocima naći tužna priča o zaboravljenoj heroini Milunki Savić i kako ju je Branko Pešić, posredno, proglasio počasnom građankom Beograda. Kako su Beograđani svega pet meseci posle Pariza, 1896. godine, uživali u magičnim slikama braće Limijer i da li se u našoj Kinoteci čuva baš ta orginalna kamera. Ko je bio narodni dobrotvor Viljem Berghauz ili Velimir Todorović, vanbračni sin kneza Mihaila Obrenovića? 

Foto: facebook

- Videćete, kao na filmu, desetine hiljada Beograđana, među kojima mnogo ruskih emigranata, kako 23. marta 1927. godine na Železničkoj stanici dočekuju svetsku baletsku zvezdu Anu Pavlovu koja je u jednoj od beogradskih antikvarnica pronašla tepih iz njenog peterburškog stana!? Saznaćemo da je Banovo brdo dobilo ime po dubrovačkom Srbinu katoličke vere Matiji Banu kao i zašto je Miloš Veliki beogradsku varoš, podeljenu između Srba i Turaka, poverio svom bratu Jevremu - napisao je Vesić i dodao - Pisao sam o tome kako su u desetak godina, od 1941. godine, na teritoriji bivše Jugoslavije uništena 132 spomenika kralju Aleksandru i šezdeset osam spomenika njegovom ocu kralju Petru pa će nam možda biti jasnije zašto Begrad danas nema spomenik ovim svojim vladarima. Ispričaću vam priču o katedrali kroz sećanje na to kako je Beograd tridesetih godina prošlog veka trebalo da dobije monumentalnu katoličku katedralu posvećenu Ivanu Kapistranu, braniocu Beograda od napada Osmanlija 1456. godine. Kako bismo razumeli pucnje u nadvojvodu Franca Ferdinarda potrebno nam je da znamo priču o beogradskom životu Gavrila Principa, a priča o poslednjem beogradskom veziru Ali Riza-Paši govori o tome kako su Turci pokušali promenom politike da privole Srbe da ostanu u Otomanskoj imperiji. Saznaćemo kako je Ivo Andrić na dodeli Nobelove nagrade za književnost svet upoznao sa srpskom koračnicom Marš na Drinu i kako je Tito to, (ne)voljno, prihvatio. 

Poručio je kako se nada da se će čitaocima biti zanimljivi detalji o desetogodišnjem beogradskom životu Čika Jove Zmaja i kako smo posle sedam godina života u Beogradu, za koje je učinio mnogo dobrih dela, oterali Jovana Steriju Popovića pod otužbom da je ”nemčkar”. Da je Beograd bio zanimljiv Evropi saznaćemo kroz priču o srpskom i nemačkom Beogradu tokom postojanja hrišćanske kraljevine Srbije, kao dela Habzburške monarhije, u osamnaestom veku. Saznaćemo da je Beograd krajem šezdesetih godina prošlog veka skoro ostao bez trolejbusa i kako je Josip Broz Tito dva puta sahranjen 4. maja 1980. godine, a Josip Pančić dva puta ispraćen na večni počinak.  Da li je stvarno Žarkovo starije od Čukarice, zašto do danas nije uređen Terazijski plato, kako je nastao Neimar, koje tajne nosi Krsmanovićeva kuća na Terazijama, kako je nastao Mali pijac na Savamaloj koji je u pesmi opevan, zašto je posle preuzimanja Beogradske tvrđave od Turaka prvo obnovljena crkva Ružica, kako su zvona beogradskih crkava zvonila nedelju dana posle Hatišerifa kao i gde je u našem gradu sahranjeno sedam srpskih patrijarha. Verujem da će čitaocima biti zanimljive priče o tome kako je Nebojša Đukelić postao renesansni princ srpske televizije, kako se dogodio najveći koncert u istoriji Beograda kod Hajdučke česme kao i ko je bio srpski Rudolf Valentino.

- Moja prva knjiga o Beogradu doživela je dva izdanja, a njeno “narodno” izdanje najprodavanija je knjiga na beogradskim kioscima. Prevedena je na engleski, kineski i ruski jezik, a prevodi se na mađarski, nemački i francuski jezik. Po njoj je smimljena dokumentarna TV serija “Priče o Beogradu”, a priče o Branku Pešiću bile su osnov za scenario za dokumentarni film o Pešiću “Gradonačelnik”. Više od 25 hiljada ljudi u svojoj kući danas ima moju Knjigu o Beogradu. Hvala čitaocima na podršci jer da nije bilo njih ne bi bilo ni nastavka knjige o Beogradu - zaključio je Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.