NA PRILAZNOM PUNKTU KFOR, NA ULAZU HRVATSKI VOJNIK S PUŠKOM! Ovu srpsku svetinju posećuju i Albanci, a kada vide naše tablice...

U manastir otkako je pandemija, dolazi mnogo manje posetilaca, ali uvek ima vernika iz okruženja - Prizrena, Peći, okolnih mesta, kao i pripadnika međunarodnih misija koji obavezno dolaze da se uvere u velelepnost manastira

Dolaze Srbi iz okolnih povratničkih mesta ali i Albanci, bračni parovi, roditelji sa decom...

- Iako su Albanci i njihovi predstavnici uglavnom neprijateljski nastrojeni prema svetinji, spas od bolesti ovde često traže i oni, bilo mlađi ili stariji, a o čemu svedoče gotovo svakodnevni dolasci - kaže mladić koji je u manastiru na ispomoći oko svakodnevnih poslušanja, pišu Novosti.

Foto: Tanjug

Posetilaca u Visokim Dečanima nema mnogo, ali manastir svakako nije pust a ima i onih koji, uprkos svim teškoćama, dolaze i iz centralne Srbije.

Na prilaznom punktu KFOR, vojnik na srpskom traži dokumenta, a na amblemu uniforme na rukavu, vidi se da je iz Hrvatske. Uprkos svim napadima ovde se, kako je rekao jedan od nekoliko posetilaca koji su nešto kasnije pristigli, oseća duboki "zemaljski i duhovni mir".

- Visoki Dečani su na mene zaista ostavili poseban utisak.Prvi put sam ovde i potpuno me je opčinio mir koji vlada čitavim ovim prostorom, a blagodat osetiš čim kročiš. Za mene je ovaj manastir bastion srpstva i svedok svih promena na KiM. Simbol i čuvar kulturne baštine - kaže Jelena S. iz Beograda.

Nekoliko mlađih stranaca u dvorištu se raspituju kod mladića koji pomaže monasima o istorijatu svetinje.

- Mnogi koji nas prvi put posete dođu možda i sa nekim predubeđenjem. Međutim, uglavnom se oduševe lepotom arhitekture, unutrašnjošću svetinje, ali pre svega energijom i mirom koji ovde vladaju - kaže momak iz jedne od srpskih enklava u Metohiji.

Foto: Tanjug

Monasi su u Visokim Dečanima sem molitvom i bogosluženjima, zauzeti i drugim, mnogobrojnim poslovima na manastirskom imanju. Rade na uređenju dvorišta, unutrašnjosti crkve, manastirskog konaka, a svetinja ima i svoju ekonomiju.

Pored životinja koje čuvaju, ovaca, koza, obrađuju imanje i voćnjake. Uprvo zato se lozova i rakija od jabuke, kao i čuveno dečansko vino, kačkavalj i drugi proizvodi mogu kupiti u manastirskoj prodavnici. Prave monasi i različite meleme, ali i sokove kojima ugoste posetioce.

- Upravo smo se okrepili sokom od zove, kafom i pecivima koje su spremili monasi - kaže sagovornica iz Beograda koja pažljivo zagleda svaki kutak manastirskog dvorišta. - Teško je ovu lepotu opisati. Ali, ovaj osećaj duhovnog mira treba doživeti. Uprkos tome što sa tablicama iz centralne Srbije nije baš najzgodnije doći, naša poseta nema cenu. I svim Srbima i vernicima gde god se nalaze savetovao bih da dođu - kaže mladić iz centralne Srbije koji je ovde takođe prvi put.

Iako je bilo onih koji su ga odgovarali od dolaska zbog nesigurnog puta, kaže da nikakvih problema u dolasku nije imao. Inače, od centra varošice, putem udesno posle nešto više od jednog kilometra, dolazi se do manastirskog kompleksa ograđenog zidom. Tu je i prilazni parking koji se prostire sa obe strane lokalnog puta koji prolazi pored manastira.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.