HLADNI RIBLJI ĐUVEČ JE BIO REMEK DELO SRPSKIH KUVARA STAROG BEOGRADA! Po čemu se još TADA ISTICALA prestonica?

Po zapisu Poleksije D. Dimitrijević Stošić u 19.veku, negde u vreme predaje Beograda Srbima 1867.godine, varoš je imala mnogo mehana i krčmi, a mali broj hotela - kaže Vidoje Golubović za portal Informer.rs

Knez Mihailo Obrenović je 6.aprila 1867.godine u zgradi Beogradske opštine u Uzun Mirkovoj 1, koja je prvobitno bila Srpska kruna, organizovao bal za koji je tada vladalo nezapamćeno interesovanje. Na balu je orkestru dirigovao Šlezinger, a prva pesma ''Drino, vodo hladna'' smatrana je državnom himnom.

-Beograd je 1913.godine imao ukupno 212 ugostiteljskih objekata, kafana i hotela, a oktobra 1936.godine 23 hotela, 433 gostionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhinja, 293 zdravljaka i 318 krčmi- navodi Golubović.

Otmeni Beograđani su početkom 20.veka u večernjim časovima izlazili u šenju do hotela Grand, Imperijal, Slavija na šniclu, piletinu ili gulaš, gledali pevačice francuskih kupleta, nemačke jodlere, mađioničare i žonglere.

Sve to ukazuje na društveni život varoši, trendove evropskog stila i praćenje svega što je moglo da se vidi u velikim gradovima.

Foto: privatna arhiva

 

 

Foto: Shutterstock

 

Đuveč remek delo kulinara

Pošto je okolina Beograda puna divljači, piše dalje Crnjanski,  divljač je veoma zastupljena na jelovnicima beogradskih hotelskih restorana.

Od kolača se pominje baklava, istočnjački slatkiš sa orasima. Voća ima u izobilju, a naročito je omiljeno voće iz južne Srbije (jabuke iz Tetova, grožđe iz Smedereva).

Posle svakog obroka, Beograđanin popije šoljicu izvrsne ''turske kafe''. Ustvari, piše Crnjanski, kafa je brazilska, samo je pripremljena na poseban način. 

Drugo omiljeno jelo Srba svih staleža je đuveč, reč je o složenoj mešavini paradajiza, krompira, paprika, pirinča i više vrsta mesa. Pravi se i sa ribom. Strani sladokusci tvrde da je hladni riblji đuveč čisto remek delo univerzalne kulinarske veštine.

Što se tiče vina, u to vreme na ceni su bila dalmatinska, naročito crna vina sa otoka Visa, prošek i bela vina iz Kolićevih dubrovačkih podruma. Od srpskih vina izdvajaju se crna vina iz Župe, bela vina iz Smedereva, sremska vina, bermet iz Sremskih Karlovaca.

Bonus video:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.